Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 49

рифа, кнез Милош успе те великим даровима задобије београдског везира м више чиновнике на Порти, и изради наследно кнежевско достојанство у својој породице, које буде унешено у хатишериф, и које му је и нарочитим бератом било потврђено, Заиста, Порта је имала доста рђаво искуство са ненаследним влашким кнежевима; давши пак кнезу Милошу наследно кнежевско достојанство, Порта се надала да ће овим само привезати за себе нову династију, Сам факат да Русија није била за то да се Србији учини ова концесија, био је за Порту опомена, да овом радикалнсм мером стане на пут интригама Русије и Аустрије, интригама које би неминовно настале да је кнежевско достојанство остало ненаследно. Рибоџјер, руски посланик у Цариграду, и сама руска влада били су изненађени овим успехом кнеза Милоша.

Правима, детаљно изложеним у новоме хатишерифу од 1830 године, Србија је постала аутономна кнежевина под врховном влашћу Портином, и тиме добила своје политичко биће. Овај је хатишериф прочитан врло свечано у Београду 30 новембра 1830 године, иза Батал-Џамије, пред народним посланицима, београдским везиром, турским великодостојницима и великом гомилом Срба и Турака. Турци су били норажени овим хатишерифом, Срби су пак олакали од радости. Присаједињење отргнутих нахија било је тачка чије је извршење нарочито изазвало тешкоће, и Порта је ту ствар одуговлачила под разним изговорима. Али маја 1233 то је питање решено између руског посланика у Цариграду и турског министра иностраних дела, у корист Срба, и кнез Милош је заузео те пределе,

1Х

У спољашњој политици Србије од 1804 до 1830 године има два јасно одељена периода, од којих један почиње 1804, а други 1815 године, Иако се та два периода не наслањају један на други, иако није било политичког континуитета, ипак су они ве-

Из српске историје 4