Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

-216 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

сам код старог грјешника, да га водом напојим, да му логу очистим! То ми је Блажена заповједила. прве ноћи под овијем кровом! И од сада ћу га дворити и спремати да кршћански умре!“

Опнови свратише очи на оца, који сав уздрхта. чувши то. Наста дуго ћутање, у коме се стари њеколико пута прекрсти. Најпослије рече:

— Ти си божја душа! (С тобом јеу моју кућу дошао благослов! Ради шта хоћеш!..

Чудо се разгласи: Како је млада Лопушића, изгнала сотону из Ошкопца, како га наведе да с њом заједно говори розарије Блаженој, да се исповједи. да се разиђе са Пуздраком — што све бјеше истина.

Ошкопац се показиваше пун милоште и понизности према Билој, а она га је дворила као оца. "Са Лопушинима се није отворено мирио, али се већ нијесу грдили. Живио је још двије године и умрије као Хришћанин. оставив Билој све своје имање.

_ РИРЕ кн