Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 225

— Ај, ај, мој стари Доро! Окупао си се у своме зноју, а шиба те студен вјетар! Јао теби“ и са, мном. стрико Доро! Добро је говорио мени мој покојни кум: „Јусуфе, синко, вели, ко ти је крив што нијеси поп, него кочијаш." Те и ја теби, мој матори: „Боље би било да нијеси коњ. но репимо дотур! А шта ти могу; Тегли, када ти је то суђено! А-еист!“

Рекох доктору:

— Чујете ли мудровање нашега, Јусуфа, како жали коње и сјетује их да буду покорни судбини!

На то ће Ивановић срдито:

— Нека га ђаво носи и с њима! Боље би урадио да поХита, јер сувише споро одмичемо.

Па се исправи и викну момчини:

= Чујеш ти, кљусино, не штеди толико ту твоју браћу, него шибај! Омркосмо у планини.

Јусуф одговори жалостиво:

— Не може се, господине дотуре, и коњи су пожји створови! Што се не може, не може!

Било је два по подне. Већ ми се прсти на нотама бјеху почели мранути, те почех лупкати стопалима. Доктор узе поново гунђати. Онијег већ вије падао пахуљама, него големим лопарима. Кола су се час заустављала, час кретала; коњи су на махове рзали, а Јусуф је све једнако тјешио благим утјехама. То је ужасно дуго трајало.

Најпослије, кочијаш сједе на своје мјесто и окренув се рече:

— Ево нас у равници, на помол Коњевице! “ко заповиједате, можемо мало еврнути у крчму.

— У какву крчму% запита доктор љутито, аи и радознало... Откад у Коњевици има крчмег Од прије три године! Може се лијепо што заложити пи попити.

— Добро! викну доктор... Поћерај живо, па сврати! у

Коњи појурише. Доктор поче трљати руке, ко-

Из разнијех крајепа 15