Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

30 _ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАЛРУГА.

да одлучно одбије, али као учтив и обазрив човјек. послије њеколико: „хм! е!- ха! ко се томе надаог Извините, ја сам заиста сувише изненађен, иако ми част чините!“ —=•1оче се изговарати тијем, да треба најприје дјевојку саслушати.

— То је и моја жеља, прије свега! прихвати одмах стари горски вук, смијући се испод брчине. Поред свега тврђења онога мога заврвана, ја нијесам увјерен да ће госпођица пристати. Зато бих рад био одмах чути њезину ријеч. И треба да се то одмах прекине, овако или онако, јер ја не мислим више с тога долазити, а већ сами знате о шта ће запети!..

Чиновник је баш о томе мислио, иначе није имао шта да замјери ни просиопу, ни његову дому. Видећи пак да ни капетан не вјерује, е је брак могућан, а помишљајући да ће боље бити да се што прије изађе начисто, дозове сестру и поче околишу“јући. Али старац прекиде:

— Ја сам дошао да вас просим за мога вина. Је ли истина да сте дали вјеру једно другом“

Дјевојка поблијеђе, али потврди.

— Је ли истина да ћете пријећи у нашу вјеру“

Дјевојка обори главу пред запрепашћеним братом. — Молим да речете: „Хоћу, или нећу , па је свршено све! убрза капетан.

— Штаг Како поче чиновник, једва долазећи к себи.

— Извините, али ме је мој син увјеравао да су се и у томе сложили, — иначе ја не бих ни дошао... Дакле, госпођице, корађо! реците једну ријеч, па сте ми снаха, или нијесте!... |

— Хоћу! једва изговори дура.

— Шта Каког Да пређеш у...

— Молим, молим, — прекиде га опет поморад, смијући се отворено, — послије се иввјестите шта су они углавили, а сад смо начисто да дјевојка пристаје и да вјером промијени. Дакле, сад остаје да ми донесете одговор до њеколико дана. До виђења: