Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

У взрошима су биле и лекарице: Гркиње, Јеврејке и Ћира Ману смо већ помињали У Београду је 1834 године била нека Гркиња „која је излечила далак кћери Давидовићевој „трљазши је неком машћу, кају она сама справља* 1 . 1 ) 21 марта 1834 године позвао је Кнез Милош Давичетовицу (жену Давида Хаима) из Београда у Крагујевац да ra лечи од трбобоље. 2 ) Међу расходима Кнеза Милоша за март 1830 године стоји да је издато „Циганки Бегзи за потпасивање Миланово l грош“ 3 .) У маси народној било је у сваком селу по један или по неколико наробних вибира или видарица, којк су своје лекарско знање чували као тајну, и који су, лековима и бајањима, чинили светууслуга. Међу њима је било и таквих особа, кије су својом вештином имале великога успеха. Пирх је 1829 године виђао зарасле ране „које би, може бити, при вештачком лечењу повукле за собом губитак каквог уда, а које су овако потпуно залечене и без остављања икаквих последица"/) Ти су лекари предузимали и срећпо извршивали чак и неке операције, као што су ампутација, скидање мреже са очију, вађење камена из бешике, 5 ) Сем ових по селима је било и, тако да их назовем, специјалиста, који су знали само по једну врсту лекарства: намештање угануте или сломљене руке или ноге, потпасивање од киле, лечење очију и слично. И варошке и сеоске лекаре врло често упо-

*) М Петроваћ I, 407.

-) Ibid. 406.

:i ). Ibid. IЦ, 724.

4 ) Пврх 127.

') Lindenmayer 4,

197

МЕДИДИНА