Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

не можете њему веровати, ми се кметови за њега подватамо као јемци, што год он буде дужан народу и узнемогне платити, ми ћемо за вишереченог Радована дуг, кому буде дужан, платити. 111 ) НајглавниЈи извозни артикал биле су свиње Извожено их је до 225.000 комада годишње, и то искључиво у Аустрију. Аустријски би трговци свакога пролећа, док су још свиње мршаве, долазили у Ср£ију и куповали би их по 70 —80 гроша пар,' 2 ) па су после са њима водили важну трговину не само по Аустрији, већ ипо другим земљама. 3 ) После свиња долази рогата марва. Волове и краее сваког би пролећа куповали по Србији Босанци и Херцеговци, па би их после терали на Јадранско Море и продавали. 4 ) Јунцима, пак, служили би се неко време, и тек онда би их гојили и терали на продају. 5 ) —■ Козе и овце куповали су Турци или други трговци из Турске и трговци из AycTpHje. fi )

*) Држ. Арх, К. К, Нахија Београдска 1822,

= ) Споменик 17. стр. 35; Споменик 24, стр. 25.

’) П. Стаматовнћ, Младми Серблвинт, у всемпрномЂцарству. Будим Ј834, стр 84.

4 ) Вук С, Караџвћ, Даница за 1827, стр. 104; Ј. Вујић U, 177.

5 , 20 фебр. 1822, пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „Овде Босанци највише јунце траже, које они, по свом обичају, неколико година за дело (рад) употребљавају, а по том уране пх и продају у Венецијз’. Зато скупље плате јунца, него најдебљег маторог вола. Овде су преко двеста гроша пар плаћени" (Држ. Арх., К, K-, Јеврем Обреновић 1822.)

с ) Вук С. Караџнћ, Данвца за 1827, стр. 104; Ј. Вујаћ 11, 177.

ТРГОВИНА