Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

jsefe су у њој били внше у пролазу. 1829 године -зло је у Србчји само четири лекара: Јован Стејић -:од Кнеза, Куниберт у Београду, Ђорђе Новаковић у Јагодини и некакав Рус у Пожаревцу. Сем њих био је и некакав турски лекар у Чачку. 1 ) Како се потреба у лекарима све више осећала, чнез Милош је у то време настојавао преко Вука Караџића да кз Аустрије добије још ког доктора. 2 ) хЈастојавање је било без успеха, Србија је била још 'л сувише примитивна за људе који су долазили у њу из Европе. Чак су и Срби из Аустрије још бшш у неповерењу према Србији, коју су сматрали за Гурску, „у којој човек нити је сигуран са својим животом ни са имањем“, 3 ) и која им није стављала у изглед задовољење тежња, амбиција и прохтева Сомборски лекар Др. Стефан Прерадовић, кога је Вук 1828-1830 године нудио да дође у Србију, није хтео доћи „што је тамо све неизвесно шта ће бити како ли Ке са Србијом“, и што није могао напустити сомборски „женски род", 1 ) а Др. Константим ПејчиК Је 1830 године „полагао кондиције какве ни султану у једрену Руси нису постављали". 5 ) Због тога је, најзад, писано Вуку да никога не препоручује, „ко хоће да дође, нек дође сам, пак како му буде“. е ) једини је изузетак био Др. Јоваи Стејић, кога је, Јеврем Обреновић помагао да заврши школовање у

‘) Пирах 127.

ђ Вукова Иреписка, U, 592, 601.

s ) Ibid. 592,

<) !bld. V 516,' 610,

) Ibid. V, GIO.

*1 !biđ, 610, 643-644.

207

МЕДИЦИНА