Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Тимочке Команде; после њега 1836 године Др. Херман Мајнерт из Лајтмерица у Чешкој; 1838 године Др. Ђорђе Мушицки из Ђурђена у Шајкаишом Батаљону; а у исто време дођоше и Др. Константин Михаиловић и Др. Јован Цомпо. У исто су време подолазили у Србнју још и Др, КомненовиЦ Др. Вартиадес. Др. Логотетес, Др. Рнзо н други, али се нису у њој дуго задржали. 1 ) Сем ових треба поменути још неке школоване људе, који су под Кнезом Милошем радили као лекари. То су: Боровац (Боројевић), родом Далматинац, којн је учио медицину на више универзитета у Аустрији и Немачкој и неке њезине гране добро познавао, али није имао никакав академски степен. Дошао је у Србију тридесетпх година, где је по наредби Кнеза Мнлоша 1836 годнне одржао један испит пред Др. Пацеком и Др. Карабиннјем н добио једно нодређено место код Кнежеве гарде, али је у Лрзо и умро. Даље, Леополд Ерлих, Ауетријанац, који је у Србијн назват Ђока Новаковпћ, или кратко, доктор Ђока. Он је као дипломирани хирург двадесет година вршно лекарску дужност у аустрпјској војсци у Италији, одакле је отишао у Турску, а отуда, после различитих дожнвљаја, најзад, дошао у Србији, где је на различитим лекарским дужностнма остао до дубоке старости. Антоније Славуј, магнстар хнрургије,_родомиз Шидау Срему.којн је прешао у Србију 1836 године, такође је употребљаван као лекарЛ) Најзад, у санитет тадашње Србије треба помеиутн и Др. Стекара и магистра хнрургпје и апотекара турске болничке апотеке Бирга, обојпца родом

0 Lindenraayer 30—32.

-) Ibid. 32.

210

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША