Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

готово без праксе. Пракса по удаљени.м местима, куда су позивани, шш куда им је наређивано да идуу била је скопчана са великим тешкоћама. Путовалв су по рђавом путу, ноћивали по неугодним преноћиштима и излагали се опасностима и непријатностима. Најзад, Кнез Милош је са њима поступао онако, како се са лекарима не поступа. Сем што им је закидао од плате, он их је мало респектовао, мучио, понижавао и тражио од њих што и од својик дворана и пандура. „Ни за какву плату, вели Вук С. Караџић, код Милоша није дужност лекара само да му дође по једном или два пута на дан да види је ли здрав и да га лечи, кад је болестан; него мора сваки дан пре зоре устати, и читав се дан око њега налазити (и то највише на ногама), тако да по својој вољи не може ни лећи ни устати; мора јести онв што Милош једе, и пити што се предањ донесе: мора кашто и јелгеније Милошу окренути и на ноге навући; кад Милош неће да се говори, и он м :ра ћутати, а кад Милош хоће да се говори, он мора говорити, ако му се и неће, мора помагати с другима људима (и с највећим пријатељима својим) спрдњу збијати, а често слушати да се и с њим самим спрдња збија; ако му Милош заповеди ни с највећим пријатељима својим пе сме се мешати нн разговарати; и преко свега тога Милош га може, кад му падне на ум, без икаква узрока, истерати, он сам пак не може лако ни с узроцнма, а без псовке и срамоте никако, службу својевољно оставити' 1 . 1 ) У оваквим околностима, лако је разумети зашто су лекари тешко и са неповерењем долазилк у Србију и зашто су, кад би дошли, мало у њ'ој остајали.

') Вукова Преппска, 11, 649.

212

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ЈМИЛОША