Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

једној потребне трошкове довољно било“, и кад је „овде завести апотекутоликозначило, као и неко пожертвованије учинити“. 1 ) 1835 године постаоје „правителствени апотекар“ у Крагујевцу „Павел Илић. дипломирани апотекар“, 5 ) родом из Бечкерека у Банату. 3 ) И поред апотеке у Београду потребе у лековима у местима поред Дунава, која су ле-кала подаље од Београда, подмприване су са стрлне. Тако је за шпитаљ у Градишту слао „медикаменте“ 1832 године апотекар Јоан Шмиц из Беде Цркве. 4 ) Сем тога ни продаја лекова по дућанима још за дуго није престала, па чак не ни у оннм местима у којима је било апотека. 1832 године жали се апотекар београдски Матеј Јовановић на Јевреје београдске, који на његову велику штету, продају „лекарна и целителна вештества“. 1837 године је „књажескн апотекар“ Павле Илић наилазио по дућанима у Крагу ■јевцу „готово формадне апотеке“, у којима се „с таквом непажњом сичан продаје", да се „на истим теразијама мери, на којима се мери кафа и шећерТЦ После ослобођења Србија није имала ниједне болнице. Док се још војевало рањеници и болесницн, од војвода до простих ратника, слати су кућама да се лече. После тога времена болесници су се лечили нли код својих кућа, или су, као што смо већ ви-

') Нов. Србске 18-11, 386.

-) Дож. Арх., Лекари п апотекарп, писмо Павла И.игћа Кн, Милошу од 17 јула 1836 године.

3 ) Lindenmayer 45.

*) Дриг. Арх, Лекарп п апотекарп, ппс.мо ј Шмпца Кн Мплошу од 6 маја 1832.

Л Држ. Арх., Лекарп п атотекарч, 15 фебр. 1837.

218

ИЗ СРБНЈЕ КНЕЗА МПЛОША