Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

ХРИСТОС. И _ГЛАДНИ"

„У оно време, виде иу) многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове. А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто,

а: доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи ·

хране. А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека Једу. А они рекоше му: немамо овдје до само пет хлебова и двије рибе. А он рече: донесите ми их овамо. И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хлебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу. И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех. А онијех што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце. И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону СРИ док он отпусти народ. (Матеј: ХМ, 14—22), >

Главна одлика Спаситељева живота и рада на земљи јесте указивање дела милосрђа. Ово се милосрђе првенствено тицало душе а затим и тела, као храма душе. Појам сиро. маштине закључује у себи пре свега појам телесне глади. „Нахрани гладног!“ то је први савет побожног и осетљивог срца. Христос је најпре хранио душу па онда се старао и о храни тела. Данашње св. Јеванђеље то јасно казује: „Исус виде многи народ и сажали Му се за њих... и, рече учени: цима: „подајше им ви нека једу“. О Сласитељевој бризи да се људи после духовне ситости засите и телесно, опширније се излаже у св. Јеванђељу од Марка: „Жао ми је народа, јер

:) Говорено у цркви св.' Марка 2—УШ—1922. г. — УШ недеље. Из таме на светлост ; 2: