Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

20

„Синови човечји наклопили се на трпезу одсутног домаћина, те не певају никоме до себи и својим залогајима, којеће најзад повратити земљи.“')

- Не заборавимо, др. сл. да се изнад трбуха с леве странеу виду крста налази срце. Трбух је слуга, који господару“ своме срцу шаље храну, да би је срце припремило и отпре_мило за исхрану целога тела. Не само то; срцу је додељена _још већа улога у животу: оно је симвољи средиште људских осећања; срце је оно, што човека чини човеком; што представља његову моралну личност и вредност; срце је „виши“ слуга своме „вишем“ господару — души. -

На неколико дана пред ову тродневну проповед, која је у вези са чудним нахрањењем, Христос је имао разговор“ са књижевницима и фарисејима, који су га. укоревали, што“ његови ученици не умивају руке кад хлеб једу. Између осталог Христос им је одговорио: .„„Лицемери!... „Не погани човека. само оно што улази у уста; него и оно, што излази из уста“... „Зар још не знате, да све што улази у уста у трбух иде,. и избацује се напоље» А што излази из уста од срца из лази, и оно погани човека. Јер од срца излазе зле мисли. убиства, прељубе, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.“

Кад би лаж, неправда и грех служили за средство ради ситости трбуха, онда се не би они квалификовали као пороци и не би се осуђивали; сви политичари, социолози, народни“ економисти и финансијери, који не воде строгог рачуна 0

разлици између добра и зла, врлине и порока, — немају мудрости, и њихов рад не доноси плода; они су сејачи ветра. за дочек жетве. Чегар — Буре...

Ништа није погибељније за живот, него, када се обрати пажња само на трбух а не и на срце; на. храну тела а неин на храну душе, када здравље тела упије здравље душе, и“ када људи сматрају за свој завичај само земљу а нем небо.

Овладати трбусима није тешка ствар. Јер људи не стварају хлеб, већ Бог, Који створи сунце, воду и ваздух, те“

земља даде плод свој! Према томе за ситосг трбуха, потребна. је и моћ најобичнијег, „смртнога“, али за ситост срца неми-

новно је потребна помоћ „одозго“; без обраћања Богу, срце · је хладно; безбожници су телесно сити, али су душевно гладни; ; отуда, храну срцу даје наука над наукама и философија над.

у „Молитве на Језеру“ од еп. Николаја, стр. 8: