Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

39

Близу је велики јеврејски празник Пасха. Била је субота. Јерусалим је био препун света из разних крајева Па-. лестине. Два су се места издвајала мноштвом света, — храм И бања Витезда. Овога дана, храм као да је најречитије напомињао народу на дужности према Богу, а бања Витезда на дужности према ближњима, — дужности, које су биле заборављење. Утицај незнабожачких религија осталих народа, као и верско-моралне заблуде књижевника и фарисеја, истргли су из руку изабранога народа свету вековну светиљку, коју му је Јехова преко Мојсија и других пророка предао. А када је „изабрачи“ народ лутао по духовној тами, онда су остали народи заиста живели у пакленом мраку. Обратити човечанство Богу и служити му кроз дела љубави и милосрђа према ближњима, значило би обасјати га божанском светлошћу другим речима — спасти га.... | -

Духовно Сунце се родило; његови зраци су скидали скраму са очију књижевника и фарисеја; њих је ова, да на"зовем, духовна операција, љуто болела, и они су се бунили, протествовали. Но, „Сунце“ је ишло све више своме зениту. Овога дана небеско сунце је жарко сијало над Јерусалимом али никад као до сада тако љупко, топло, божанствено; ову љупкост, топлину и божанственост даровало му је Духовно Сунце — Христос Спаситељ, јер је и Он дошао у Јерусалим.

Пођимо за Њим! Ево Га у трему бање Витезде, што ће рећи, дома милосрђа. Око ове бање пет пространих тремова били су пуни болесника од разних болести, било је слепих, хромих и узетих, очекујући тренутак, када ће Божји анђео сићи да узмути воду, јер који први уђе у воду, тај ће оздравити. Да, чудан начин лечења и непојмљива нада болесника на оздрављењер!... У једноме углу, лежао је непомично човек, који је пуних 38 година био тешко болестан — узет, и још, без игде икога свога. Оздравити овога мученика, било би заиста велико дело милосрђа; онај, који би га оздравио без бање, био би већи од анђела а исцељени би постао јерихонска труба, која би најгласније говорила, да је његов спасилац — Божји Син... „Хоћеш ли да будеш здрав“г — Отргао је глас овога бедника из заноса у који га је брига бацила: ко ће га у воду спустити кад анђео сиђе. То је био глас Христа