Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

МУП. „НЕ ПЛАЧИ“!)

1 оно време иђаше Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа. Кад

се приближише К вратима градскијем, и гле, изношаху мр-—

тваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и

народа из града много иђаше с њом. И видјевши је Господ“

сажали му се за њом, и рече јој: не плачи! И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби

_ говорим, устани. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: .

велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.“ (Јев. Лука, УЛ. 11—16), Сиротој жени удовици у галилејскоме граду Наину умире син јединац, младић. Мноштво народа саучествује у њеној неизмерној жалости; редак погребни спровод! Мати __неутешна; грца у сузама. Спровод је већ на измаку града. — Ево Исуса Назарећанина! Говори се да је оживео _ кћер Јаирову, али она је била само обамрла! — јетко. шапу_таху садукеји, који не вероваху у бесмртност душе. — Ако је Исус заиста од Бога послани Месија, Он треба __помоћи ову. јадницу ожививши јој сина, њеног хранитеља и бранитеља! — охоло говораху“ фарисеји, који Га не РОРОвау _ као Божијег Сина.

Спровод је близу Исуса. Јаук преболне мајке небо 109: "лама. Пролазе већ поред Њега.

г) Говорено“ у цркви св. ап. и ев, Марка ХХ. недеље 20 Хе 1920. а