Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

обраћао своју божанску пажњу искључиво. на мртваце ожи-

вљујући их, већ на божанску науку, која ће нам у овој до-

лини плача помоћи да спасемо душу не од смрши земаљске већ од смрши вечне. „Јер, каква је корист човеку, ако цео _ свет добије а души својој науди“>..

-_ Гробља су света места, заливена сузама ожалошћених. На челу свакога гроба стоји крстача. Да ли она напомиње само нашу веру у Христа Распета» — Не. Она верноме хри- шћанину и хришћанци јасно говори: плачите али не толико за својим покојником, већ за своје и његове грехе; плачем окајте грехе, по том престаните од плача, јер је с вама Господ ваш, и душу вашег милог покојника миловаће и благосиљаће; крстном смрћу Христос Бог ваш оправда грехе свега

_ света; кроз његову смрт и ви смрћу правдајте грехе своје и

· својих умрлих. Целив гробних крстача нека је израз таквог нашег верског схватања о смрти и гробу наших милих по-

којника... На дечјем опелу чујемо и ове речи Св. Цркве: „не.

плачимо за умрлим дешешом већ ридајмо ради нас самих,

који свакога шренушка грешимо, како би смо се избавили

вечних мука“! Још је пророк Јеремија говорио: „Зашшо се

жалости човек живио — За грехе своје.“ (Пр. Јер. Ш. 39.). Прави, истинити хришћани не жалосте се само за своје

грех и својих најближих, него и за грехе својих ближњих па и

за грехе својих непријатеља; крупне капи суза прате њихове

молитве за опроштај њихових грехова. Сви свети божји угод-

ници произносили су Богу угодне молитве кроз тешке уздахе

и кроз плач. Таквима Господ првенствено говори: „не пли-

чише ! Јер ћеше бити ушешени!

На људскоме мору живота нема веће буре и опасности

од смрти. Ту је Христова Црква једини спасилац; она је само

_У духовној моћи, да утиша буру и сачува од душевног бродолома. С тога чујемо, да се Св. Црква на свакоме опелу моли:

„Господе, Божсе мој, узвиси достојанство твојих верних,

#' ушврди нас на стени Твога шсповедања..... К Твоме мирноме

пристаништу притшичемо са вапајем: изоави нам живот од

ништавила овога свеша, Многомплостиве !... Да, др. сл. плачимо, да би смо се утешили ! Утеха порађа радост а радост 0 доноси спасење. Амин.