Илустрована ратна кроника

Стр. 20.

а 1

Призор из Кумановеке битке

љеном меморандуму који је објашњава а да, као доказ свог пристанка, опозове декрет о свој мобилизацији. Одмах после предаје горње ноте, предао је г. Н. Пашић, министар-председник и министар иностраних дела посланицима Аустро-Угарске и Русије одговор на њихову ноту од прошле среде. У том одговору Краљевска Влада, споразумно са бугарском и грчком владом, изјављујући захвалност за интерес показан према народностима у Европској Турској, сматра да би било свирепо да се не покушају добити у корист хришћанских народности Отоманско Царство коренитије и опредељеније реформе које заиста могу побољшати њихову очајну судбину. Зато су владе трију балканских држава сматрале да треба да се непосредно обрате турској влади, указујуђи јој на реформе које би требало дати за њихову искрену примену Преписи ноте и ноте која је објашњава, предане турском посланику, при ложене су уз овај одговор посланицима Аустро-Угарске и Русије. Софија, 1. октобра. Синоћ је предат одговор бугарске владе на аустро-руски корак у име великих сила. Овај одговор предат је у исто време и Турској.

Јутрос у зору Порта је одговорила на нашу ноту: јутрос су турске трупе напале нашу јужну границу и рат између нас и Турске фактички је отпочео. 0 томе смо добили ове телеграме: Врања, 1. октобра. Јутрос рано турске трупе напале на нашу границу код Ристовца. Наши храбро одбили напад. Борба још траје. Јуче су Турци убили десет најугледнијих Срба одмах с оне стране границе. Прокуаље, 1. октобра. Јуче су заклана четири српска свештеника у новопазарском крају. Маса бегунаца стиже на нашу границу. Врања, 1. октобра. Турске трупе отпочеле су непријатељства јутрос у пет часова. Борба се води непрестано и огорчено на целом фронту од Ристовца до Горњег Вртогоша. У Врању неописано узбуђење. Плотуни одјекују чак до вароши. Једно наше крило продрло је на турско земљиште потискујући турске трупе.

Србија је, дакле, у рату. Турска нас је увукла у рат у тренутку кад је наша влада показала најмирољубивије намере. Србија има на то само један одговор: она рат прима. Још данас по подне Краљ ће, вероватно, објавити своју прокламацију и наше трупе предузеће победоносни марш ка Скопљу. Битка код Куманова (10. и 11. X. по ст. 1912. Године) Битка код Куманова, вођена 10. и 11. октобра једна је од најзначајнијих и најкрвавијих битака, коју је у овоме рату имала српска војска с Турцима. У тој је битци српска војска понова засведочила своју традицијоналну храброст, а српски официри, поред храбрости, показали су необично пожртвовање, коме се мора цео просвећени свет дивити. Тешко је још сад донети тачан опис битке, јер нам нису све појединости ове значајне битке познате, али са онолико факата, колико на расположењу имамо, приказаћемо ову битку у најкраћим потезима. Главна или прва српска армија, под командом престолонаследника Александра, имала је, да из Врање оперише долином Мораве ка Скопљу. Шеф је штаба ове армије ђенералштабни пуковник Петар Бојовић, један од најспремнијих српских официра. Армија је састављена од четири пешадијске дивизије: две дунавске дивизије, једна првога, друга другога позива, дринске дивизије првога позива и тимочке дивизије другога позива; четири пука дивизијске коњице од по четири ескадрона, и два пука самосталне (страгетијске) коњице од по пет ескадрона, свега 26 ескадрона; 24 пољске, једне коњичке и 3 брдске батерије,хаубичког дивизијона, потребног броја инжињерских трупа и осталих помоћних одреда. Јачина ове армије износила је отприлике 75.000 људи. Команданти дивизија све су најбољи официри, пуковници: Милош Божановић, Михаило Рашић, Павле Јуришић и Драгутин Милутиновић. Пошто је престолонаследникова армија прешла границу и на Бујановцу разбила предња турска одељења, она је на вису Рујану и Биљачи имала жесток бој са неколико батаљона турске војске и многобројним Арнаутима које је до ноге разбила. Претпоставка српског ђенералштаба била је, да Турци, услед споре мобилизације и концентрације, не ће моћи дати озбиљнијег отпора српској војсци пре Скопља или Овчијег Поља, и у том се крају очекивала главна битка. Зато време Срби се надаху, да ће се главна армија саставити са