Илустрована ратна кроника

Стр. 22. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Бугари јуришају на Турае у битци код Луле-Бургаеа

на топовима и бежали у највећем нереду, обузети паничним страхом. Срби су, са једном дивизијом, усНели, да сатру готово целу „вардарску ар" мију", и тиме осујете, Зекин^-Пашин план, који је, теоријски, био изврсан ... Када су Срби ушли у Скопље, француски конзул из Скопља причао је једном српском министру ово: „Турска војска била је сјајно опремљена. Све је имала на себи ново: одело, обућу, пушке, 1'опове, запрегу. Људи су били развијени и здрави, и кад смо ми видели онолику турску силу, која је кроз Скопље прошла, противуСрбије, рачунали смо

сигурно, да ће после прве битке заузети Врању, кад смо видели преплашене остатке разбијене турске армије, ми се нисмо могли чуду начудити, каква је то сила МогЛа бити, која је разбила онако сиЛну војску." Та сила, били су потомци Кара■ђорђа и Милоша, Проте Матеје Ненадовића и Бирчанина, Хајдук Вељка и оних славних јунака, који почеТком 19. века уздрмаше силну турску царевину. Српски народ је и овом приликом показао се достојан својих славних предака, и да од свију врлина, на првоме месту има војничке врлине. Београд. Д-р Ј, Јовановић.

Св. 3.

МЕ1У РАЊЕНИЦИМА I. Историја је овога рата врло опширна. Један је њезин део историчан у говорима рањеника, које београдски новинари у болницама посећују. Ми ћемо доносити извештаје новинарске. Кад.су први рањеници у Београд стигли, сарадник београдске »Политике« то |е овако описао: Јуче смо и ми Београђани имали прилике да видимо јед^н мали део бојишта. Пре подне, у 10 часова, у Бе оград је стигао први воз рањеника. То су били учасници из борби на Мрдарима, Преполцу и Свирцима. У возу је било 296 рањених војника, већином лако, и један официр. Неколико хиљада Београђана читав сат раније но што ће воз доћи, слег.т се доле код монополске рампе да прве рањечике дочека, да их поздрави и захвали на пожртвовању. Посланици су прекинули седницу и заједно са председником г. Николићем сишли доле код монопола|где је воз са рањеницима имао да се истовари. Ту је био и председник општине г. Давидовић са кметовима, председници хуманих и патриотских друштава, масе девојака и госпођа. Тачно у 10 часова воз писну. Завлада мртва тишина. Сваки је и же лео и страховао да види рањенике. Код монополске рампе воз стаде. На свима вагонима стоји велики црвени крст. На платформама вагона начичкали се болничари у белим кецељама. Поред саме пруге постројен је одоед болничара са носилима, а више њих, један поред другог, до саме топчидерске трошаринске станице, наређани су фијакери који имају да од-

Железничка етаница у царетвујућем граду Скопљу — По фотографији једног ерпеког официра