Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 11.

У НОВОМ САДУ, 4. (17.) ЈАНУАРА 1913.

СВЕСКА 11.

СпфЈ §ЕИ>

Илустрована Ратна Нрсника

ж ОЈЈО'

□ппспппппапапапппааппас I □ □ 1 1 Н □ I □□□ппппппппппппаапашзса

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. — ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2"-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

аааааапаа_паппапаааппппп а п § □ д □ 1 ЈпапашЈСс5аапппааааааааа

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Овај број „Илустроване Ратне Иронике" шаљемо и он шм нашш претплатн^цима, који нису оретилату обновили. Нареднм ћемо број послата само онима, који буду претплату послали. Друга серија од 10. свезана стоји Н 2'—; за иностранство К 2 50.

ЦРНОГОРЧЕВА ПЈЕСМА — Жива слика и-з садашњости Путовах за Мурићане. Из Бара сам кренуо доцкан; нијесам се могао наканити раније због силне кише и студеног времена, јер иако је ово мјесто ујужнијем дијелу Црне Горе, ипак у децембру осјећа се појачана температура студени, особито кад дува сјевер, управо сјевероисточњак, који умије овђе те како ца бијесни; а то би најбоље умјеле причати кртогране маслине, које не милосрдно ова вјетрина крши и обара. Били смо неколицина у друштву. Ја сам био веома радознал, те сам непрестано витлио очима око себе на све стране. Чим сам спазио ма какав знак из ратног похода, све сам хтио испитати и о њему се подробно обавијестиш. Наилазили смо на различите трагове наше војске, која туда назад нешто више од два мјесеца муњевито прохуја, не наишавши ни на какав озбиљни препон од стране непријатеља. Једва ако је по гдје-гдје какова затуцана и необавјештена Туркешина помолио маузерку кроз двориште или ограду, те за тили час добио оно, што је тражио: — таие у чело од наше, жељне нишана, веселе момчадије. Карактеристично је то, што турске куће бјеху непокварене: видите све у реду испред и око куће; што вам свједочк да су скоро њени сганов ници напуштили ју. Стада оваца и коза, (обично црвене боје), ријетко говеди, раштркала се, чисто подивљала, па звјере уз оне главице, не би их »московком« дотурио: усплахирила се од свекодневног путовања наших резервиста и жена, које непрестано крстаре за војском, пуцања војника и далекобојних топова, од којих земља тресе,

а небо се пролама, а највише од непажње њиних газда, који једва ако су главом скапулали и збили се у тврдоме Скадру на Бојани. Све оставили пусто и обезглављено. Рекоше неки из друштва, да су гледали у овим турским кућама, гдје виси котао пун јела о веригама, ири постављена пуна »софра« на сред куће и тако је оставшш, — немали кад јадници, стари зулумћари, ни ручати, већ на грају црногорских соколова побјегли главом без обзира, е да их каквим „кисметом" Алах спасе. (Послије два мјесеца почели су се неки повраћати из Скадра). Р.*ди радозналосги предложим да свратимо у једној од такових кућа, која бјеше пуста, а привлачише нас и својом величином, (неки рекоше да је то кућа потомака паше Бушатлије), нашто сви

,ЈР ■Ј- шШЈ .

■ * ш

1|*| 1 ■% Ш' ■ ■ ШшШ Iш

ШШ' ■ИШ-

1 гж&к ' ! ШШ Г

■ Јл (- ,ж .

Српеки официр одаје поеледњу пошту јунаку погинулом на Куманову