Илустрована ратна кроника

Стр. 170.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 21.

и она, и по броју, и по интензивности, долази у ред првих битака на Балкану. У нашој је војсци пало рањених и мртвих до 3000. С/1еђу мртвим и рањеним је велики број официра, команданата пукова и батаљона, што је до^ каз и храброг држања наше војске и јаке интензивне борбе вођене код Куманова. Губитци су Турака 8000 мртвих и рањених, поред речених већ огромних губитака у артиљерији, муницији и провијанту. ГТоложаји, које су Турци имали, били су готово природно утврђени. Велики брисани простори, преко којих су наше трупе наступале, постали су безопасни услед снажног дејства наше артиљерије, која је ућуткала дејство њихових топова и десетковала њихову пешадију. После свршене битке 11. октобра, у Турака је настала дерута, јер су били извели све код Куманова, не остављајући у позадини ништа. Турскавојска, које је било преко 90.000 са Арнаутима, састављена је била из три корпуса са по две дивизије, стрељачких пукова и Арнаута. Саломљени се Турци нису имали кад искупити у Скопљу, јер је била њихова војска гоњена под свежим утисцима страшног пораза и слома код Куманова. Коман-

данти турске војске, три корпуса: скопљанског, битољског и солунског, Фети-паша, Кара Саид-паша и Џавид-паша, који су бранили Куманово, нису дошли ни са по пет хиљада људи у Скопље, јер су их већ уз пут многи војници напустили, Арнаути побегли својим кућама и свега толико остало, колико се могло држати дејством дисциплине, у колико се опажају трагови њени после једног великог слома. Успеху овог дрског покушаја и плана турских кома даната да одсудну битку даду код Куманова, оскудевала је једна главна ствар: способност да се од идеје пређе у делс. Иемогућност извођења идеје је била у заморним војницима, довољно снабдевеним храном и осталим потребама војним. Како је сва војска вардарска избачепа на најудаљенију тачку од њеног базиса, и остављена била без икакве позадине, после првог неуспеха и пораза, какав је био на Куманову, војска је као каквом невиђеном силом, ишчезла за неколико дана са лица земље. Заморне турске трупе мало су се задржале у Скопљу, јер су већ 33. нешто железницом а нешто путем, у највећем нереду побегле из Скопља, остављајући га српској војсци, која је већ сва спремна за нове бо-

јеве и битке била пред самим градом. Од турске војске, која је бројала 90.000 пизама, редифа и Арнаута, после неколико дана, није остало ни 15.000 људи. У самом Скопљу је велики бројофицира тур жих напустио своје трупе, збацио са себе униформу, да би се у цивилу сакрио од наших власти, које су у своје руке одмах узеле управу над Скопљем. Војска се турска повлачила у три правца: ка Тетову, Битољу и Велесу, неспособна да игде прими битку какву са нашом војском, која их је у стопу гонила. Нешто од глади, највише услед панике, турска је војска све мања бивала, што се даље одмицала од Скопља, и од свакога корпуса после кратког времена није остало ни по два табору. На бојном пољу, код Куманова, на путу од Куманова до Скопља и у самом Скољу, Турци су оставили сву артиљерију своју, изгубили готово три зртиљеријска пука и остали без топова. Трупе, које су бежале преко Овчјег Поља, ка Велесу, бацале су одело,оружје и бежале у планине са својим старешинама, а већим делом без њих. Оваква војска даље за нас није била никакав отпор. После кумановске битке, где је вардарска турска армија срушена и уништена, за нас је настао само период окупирања у коме смо се могли срести са нерегуларним одељењима Турака, која т каква препона нису била за нас и наше даље продирање у Македонију. У овом великом савезничком рату на Балкану победа код Куманова унела је храбрости и уверење о победи код наших савезника. Малак" салост и паника, пронета кроз Македонију и Албанију, разбијеним турским корпусима, убрзаће свршетак овог великог рата и кроз неколико недеља неће ни једна тачка на Балкану бити у рукама Турака.