Илустрована ратна кроника

Св. 24.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 199.

једнак њему, али није војнички утврђен, т. зв. Широчки Врх, сасвим пуста, шиљаста и једва приступна стена, као скамењен огроман талас. Тарабош и Широчки Врх стоје један крај другога, одељени само једном увалом; ваздушна линија међу оба врхунца неће бити ни пуна.два километра. На Широчком Врху су до пре неколико дана боравиле турске чете. Цеклински Батаљон, који се био усудио да пре времепа продре до ове висине, наишао је био ноћу тунатурску чету и заподео страховиту битку. Ту седесила цеклинска погибија, иза које су Турци морали ШирочкиВрх напустити и утећи у Тарабош. Данас је Широчки Врх у нашим рукама, на њему су наше страже са резервом од неколико топова. Тачно речено: под тај Широчки Врх, а не баш под Тарабош, наместили су се сад батаљони Катунске Бригаде. „Србобран". (Наставиће се). М М 0 К А Д А Р. (Географски положај. — Значење Скадра. — Историја. — Данашњи град. — Установе. — Народносни одношаји.) На југоисточном крају скадарског језера или Блата, као што га мештани зову, које је веће од охридског, а између Бојане, која из језера истиче, Дримца, отоке Дримове и Кира, који утиче у Дримац, шири се варош Скадар. У Скадар се рачунају и два нредграђа, једно на десној страни Бојане, а друго на девој обали Дримца, а оба су с вароши везана мостовима.

Изнад вароши, на крајњем врху, планинске косе, коју пререца река Кир, и која са северне стране загва ра дримску равницу,. сазидан је скадарски град Росаф који се тако звао још у дванаестом веку и који је висок над језером 117 метара. С града, којем се може доћи само са северне Стране, ИЈглед је необично леп Испод ногу видиш Бо јану, с предграђем на д^сној н Пазаром на левој обали њеној, за тим, од Цазара одвојено, главни део вароши са више од двадесет мунарета, а још даље пружа се ; између јужне падине поменуте косе и Кира, дугачка Табак-махала Кад се ноглед бацн у даљину, види се на северозападној сграни цело језеро и преко њега црногорске планине, испред којих се шири, свв до језера, равнвца пресечена једном планинском косом, која допире до источног најдужег затона скадарског језера, који се на крају зове Хумско Блато. Југоисточно, преко од дримске равнице, губи се ноглед међу разним планинскимвенцима, који се један за другим помаљају. С јужне стране не види се море, јер га брда заклаљају. Питомину и лепоту скадарског краја дивно је опевао народни гуслар: ,А какав је Скадар на Бојани! Кад погледаш брду изнад града, Све порасле смокве и маслине И још они грозни виногради; Кад погледаш стрмо испод града Ал' порасла шеница бјелица, А око ље зелена ливада, Кроз љу тече зелена Бојана, По њој плива риба свакојака," Скадар је од памтивека имао велики значај, и сгога је тринут бивао престоница. Пре двадесет и два века ту

су становали владаоци Илира, предака данашњих Арбанаса. Последњег њиховог владаоца, ГенциЈа, победише Римљани 168. године пре Христа и његовом државом завладаше. Кад се римска царевина поделила па источну и западну, Скадар припадне првој и остаде у њеној власти и после досељења Срба, који га не могоше освојити, и ако су завладали већим делом скацарске области. Српски владалац у Зеги, Степан Војислав, покуШ1 пре 870 година, да овлада Скадром, али му то не испаде за руком. Срећнији је у томе био његов син Михаило, који завлада до Дрима и начини Скадар престолницом, и први од српских владаоца назва се краљем. Скадар је остао зетска престо лница преко сго година, доклз га не оте грчки цар Манојло Комнен, ко ристећи се српском неслогом и међусобним ратовима. Но није прошло неколико година а Стеван Немања прогна Грке из целе Зете, и од тога доба па све до 1392 Скадар је био српски, а последњих тридесет година и пресголница Балшићима. Поменуте 1392. године заробише Турци у једном боју зетског господара Ђурђа Стратимировића (Страинића бана по нар. песмама), и он мораде уступити Скадар султану Бајазиту, својем пашеногу, само да се опрости ропства. После три године Ђурађ оте од Турака Скадар, али, увиђајући, да га не ће моћи одржати, уступи га. 1396. године, са још неким градовима и земљама Млечанима, који се обвезаше, да илаћају њему и његовим наследницима по хиљаду дуката годишње од приЈсода скадчрских. На тај начин Скадар пређе у туђе руке, пошто су њиме Срби владали више од три стотине година. После смрти Балше Балшића (1421.), његов ујак деспот Стеван, син кнеза Лазара, покуша, да освоји од Млечана Скадар, али му то не испаде за руком; с тога начини с њима мир (1.423), којам му Млечани признадоше господство над Горњом Зетом, Дривастом, Баром и Будвом, и обвезапге се, да му дају годпшље хиљаду дука а од скадаржих прихода. После пола века, 15. маја 1474. године, падоше под Скадар седам сан џчка са 60.000 кпњаника осим друге војске. 4 ју.;а стиже и Солииан паша с осталом војском и улогори се на околним брдима. Цела опсадна војзка бројап е на сто хиљада. Из два топа, који су бацали зрна, тешка по 40 кила, тукоше Турци Скадар, који је брднио храбри Антониј.е Лоредан 33 дана (од 27. јуна до 30. јула), а из дна, чија су зрна тежила но 115 ки ла, бише га 22 дана (од 28. јуна до 30. јула). Из ова четири топа из-

Звечан и косовска Митровица