Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 27.

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□аа

□

. □ □ I □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

1389.

У НОВОМ САДУ, 25. АПРИЛА (8. МАЈА) 1913.

Илустрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'—. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБО ГИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

СВЕСКА 27.

□□□□□□□□□□□□оп° ппппапа 5 § РоЧ р-оЧ

У

□□□□□□□□□□□□□□□□□пп пааа

1912./3.

КАКО 0М0 УЗЕЛИ ЈЕДРЕНЕ. - Из дневника једног ербијанеког капетана. Кара-Вулуш, 11. марта 1913. г. Дчнас пред подне позвалн су нас у пуковскн штаб, где нам је саопштено: да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене твр^аве почети бомбардовање форова, предњих положаја и варогаи. Бомбардовање ће се вршити из свпју топова, који се налазе код савезничке опсадне војске. Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно. Но, хвала Богу, дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно. Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и бескорисног чекања. Ведра лица и разговарајући хучно, разилазили смо својвм четама. Иако нам ннје саопштено, ипак слутимо: да ће општи напад бити извршен ноћас. Издајемо војницима потребна упутства за спремање, објашњавамо им значај данашњег дана и наређујемо да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, спремни за евентуални покрет. Како је данас ведар, плав и сунчан дан?! Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју. Све је некако свечано тихо: изгледа ми цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умнре. На три километра испред нас титрају у усијаном

ваздуху форови са својпм траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана блистају на сунцу као копља. Тамо у тим злогласшш и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећн какав се оркан спрема иза ове мукле тишине... Наједанпут четири оштра, кратка топовсЕСа пуцња са Синчу-Тепе проломише мнрнн вазДух. — Двију.! Дзију! Дзију! Дзају, — зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу, п прскоше над Јуч-Тепелером. Погледах у часовник: један по подне. Дакле, почело је. Сигнал за опгагу канонаду дат је са источног сектора, где је гатаб команданта опсадне заједничке војске, генерала Иванова. На том

сект.,ру су наши савезници сконцентрисалн и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра. Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено. Мени се чинило као да их хлледам онако дремљиве, како су после првих плотуна скочили, и отворених уста и исколачених очију питали се: какав је ово пакао? Тек после пола часа, почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру. Бзихова велика зрна лутала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава хгола земље Тражили су нахпе батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре. Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли и небо и земља, — имали су мађијско дејство на нахххе војнике и на нас официре. Изгледали смо сви као наелек-

' ■ ' ■

-% |

Црногорски престолонаследник Данило у освојеној тврђави Шипчанику