Илустрована ратна кроника

Стр. 250.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 31.

Црногорци пред Скадром

КАПЕТАН МИЛИЂ Битка око Куманова . Т . Турака више него што смо се надали. Дошли смо пред Куманово брзо, после најуспешнијих борби на Рујну и на Старцу. Наше трупевеселе, жељне борбе и окршаја. Знали смо, да ћемо ту да се боримо, али се нисмо надали да ће борба да буде тешка. Ноћ је била тамна и густа. Кад смо пошли на положаје, тишина је била потиунт. Војници као да предосећају тежину задатка, као да знају да се овде има да покаже да ли смо заслужни имена, која носимо. Чује се само команда изговарана шапатом. Команданти издају наредбе ужурбано. Комамдири се брзо спремају. Издвајају своје трупе и одлазе на положаје, тихо без шума, без и јддног знака да предосећају опасност, у коју се улази Нигде да назреш бојазан, нигде да видиш страх. Све иде уређено, све се кре ће правилно. Само кад се трупе одвајају једна од друге, само се тада види да се официри погледају мало дубље, а војници застану да се још једном виде са својим друговилакоји остају, па се онда само чује одмерен корак оних који одлазе, и мир-

но припремање оних који остају. Целу ноћ је тако ишло и ујутру је било све готово. Нисмо знали кад ће да почне борба, али зором је било све готово. Хладно, магловито јутро. Дан пре тога био је кишовит, натмурен; јутро је било још ружније. Јесења киша сипи, не види се ни на триста метера. Стојимо и чекамо. Војници прозебли, јер се ватра није смела ложити, али ипак свежи. Гледају у своје старешине и као да п "тају: „Кадћемо?" ,.Докле ћемо да чекамо?" Кад се магла поче полага^ но да диже, пуче први турски топ на десном крилу. Прво потмуо пуцањ, затим тежак тутањ и онда тресак, па се граната зари негде у позадини наших трупа. Наше топџије, који су целе ноћиупирали погледе у маглом завијене непријатељске положаје, прихватише ватру. Наста тресак. Пешадија уђе у борбу. Бој се бије на целој линији. Турци имају тачно одмерено одстојање и погађају добро; траже и брзо налазе наше резерве, туку нашу запрегу, помажу ватру своје пешадије. Али све то ништа не помаже. Наша артилерија коси,

ућуткује сваког часа турску артилерију, уноси страх и трепет у непријатељске стрелце. Т^рака је било више него нас. Да би осујетили везу између прве армије и колоне ге нерала Степановића, они су изменили план па су на Кумаво довели сву војску, коју су имали у околини. И то своју најбољу војску са артилеријом, којом управљају немачки официри. Резерве се шаљу у ланац, наше трупе чине чуда од јунаштва, али Турци не одступају. Више их је. Наши се редови пророђују, пада јунак за јунаком, пошто се скупо продао, али се ситуапија не мења. Наједаред се по јачини турске ватре осети, да је Турцима стигла помоћ и да су у борбу увели све што су имали. Наше се трупе, међутим, налазе на косамама, које се тачно оцртавају и лако узимају у нишан. Најистакнутијима стиже наређење да се повуку у положаје иза места на којима су били, у шанчеве које смо увече ископали. И поједине се трупе повлаче полагано, тукући се даље, не правећи ни једну погрешку, и ако је непријатељска ватра страховита. На једном каменом ћувџку, најистакнутија, стоји чета капетана Милића. Он стоји између другога и трећега вода и и издаје наредбе. Миран, без и једног знака ужурбаности. Кад му стиже наредба да се повлачи, он само погледа око себе замагљеним погледом, готово бесвесно, и издаде својим војницима потребна наређења. И кад се војници почеше да повлаче, ступе неколико корака напред и онда подиже доглед и загледа се у даљину. —- Господине капетане, наређено је да се одступи до првог шанца! рече ју један млад водник, који је био већ пошао па се онда вратио кад је видио капетана како стоји у од куршума.