Илустрована ратна кроника

Стр. 280.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 34.

Слуге дворску отвор'ише капију, Те изљеже сто хиљада војске, И пред војском ђенерал Шћепане, Оде војска здраво и весело, Оста Петар с протом у дворови. Тако било за четир мјесеца, Када пети мјесец настануо, Ирота узе Петру говорити: „Ја по Богу, мили господару, Давно оде војска Бугарима, Ал' нам војске од Бугара нема! Ја сам ти се много уплашио Шта нам ради наша красна војска! Говори му краљу Петре Први: „Моли Бога, протопоп Ђурићу, Да нам Боже пошаље голуба Из суријех небесних облака, Који носи дурбин под крилима Који види од мора до мора, Да гледамо земљу Бугарију, Не ћемо ли ђе видети војску, Шта нам ради у Бугарској војска". То је прота за добро примио, Он отвори књиге намастирске, И велике књиге молитвене, И од злата красно јеванђеље, Моли Бога три бијела дана И три црне ноћи без престанка, Моли Бога па га домолио. Кад је било јутра четвртога, На прозору гуче голубица, Под крилом јој дурбин од биљура, Који гледа од мора до мора. Узе прото дурбин од биљура, Таман хтједе на око га метнути, Док ти гукну друга голубица И у ње је дурбин под криоцем. Који гледа од мора до мора. Узе краљу дурбин од биљура, Па га меће на око соколско. Гледа краљу земљи Бугарији, Док виђеше бугарску Софију, И у њојзи десет хиљад' Срба, Све по оку бираних јунака, Иду Србљи софиском чаршијом, Ко без руке, ко без ноге лаке! По калдрми полегала војска, Без постеље и без покривача, Нико не ђе да погледа војску, Све од Срба окренуло главу! Гледа Петар па се уплашио, Од страха је дурбин испустио, Прште дурбин у стотин'комада, Кол'ко прште, прото се претрже, Па говори краљу Петру Првоме: „Виђе л' јаде краљу Петре Први! Та виђе л' их, више не видио! Не рекох ли давно теби старцу, Да Бугари пошту не поштују!' Тако прото а Петар заплака, Док закука трећа голубица На краљеву десноме рамену, У крило му други дурбин пушта, Који гледа од мора до морар Узе дурбин краљу Петре Први, Те он гледа куда прото гледа, Брзо краљу чудо угледао У Мустафа-Пашиној Паланци,

Ђе се купе српски рањеници. Ја какви су српски рањеници! На сваком је по двадесет рана. Неко нема ни ноге ни руке! Иде војске двадесет хиљада, Сва је гладна и сва је уморна, Иде војска кроз Стару Паланку, А гледа је господа бугарска, Па јој виче господа бугарска: „Ха напријед лудо аргатијо! Брани нама земљу и градове За грошеве и наше динаре! Брани земљу још три бјела дана, Док узмемо то тврдо Једрене, После иди у земљу Србију, Нек те мази краљу Петре Први, А овде вам мазе бити неће, Јер ко служи тај се слугом зове!" Тако виче господа бугарска, Али ћути красна Србадија, Ћути војска, јер је попустила С Бугарима тући се не може. (Свршиће се) ОПИС СЛИКА. Врхонна команда краљ. Сриске војске у Скоаљу. У средине ове групе види се лик и војводе Путника. Ово је мозак српске војске, који је мудрошћу управ, распоредом и енергичним војничким налозима српску војску одвео сјајним победама над Турцима. Сваки официр ове групе има неоспорних заслуга, а сви заједно уложише своје знање, труд и родољубиву дужност, да је српска војска у сваком погледу могла да успешно извојује: слободу петвековном робљу српском и славу српском оружју, те је Србија са својом дичном и јуначком војском стекла угледа у целом свету. То је заслуга мудре управе врховне команде, коју овде у слици доносимо. Штаб краљ. Срп. коњичке дивизије. У борбама Српске војске нарочито се одликовала Српска коњица, под командом јуначког кнеза Арсена Карађорђевића, брата краља Петра. Кумановска, Прилепска, Битољска и друге страшне битке забележиће златни слови јунаштва српске коњице на челу јуначког унука Карађорђевог, која је потучену турску војску неуморно гонила и распуђавала, а тиме олакшала наступање српских трупа. Овде доносимо киту јуначких коњичких официра, са јуначким заповедником кнезом Арсеном. Варош Вучитрн на Косову. Лепа и убава варошица у којој негдастановала знаменита породица Појновића, синовци цара Душана Силног. Још у блиској будућности било је ово место легло највећих крвопија

српских, дивљих Арнаута — али ће од сад то бити лепа и напредна варош, у којој ће царовати напредак и благостање. Вучитрн је иначе на згодно месту, те ће у њему да цвета трговина и промет, па ће са осталим крајевима пропевати. Једна задружна породица у Србији. - Приказујемо једну Српску задружну породицу Оца и мајку са својим синовима, снахама и унучади. Благослов божији излио се овде у живом благу, у радној снази. У овој породици свако пева, јер вредни чланови умножавају и материјално благостање. И држава се поноси, кад у њој има тако напредних породица јер отуда има користи и моралне и материјалне. Па колико је тек јуначки бораца у последњем рату ова породица земљи дала! Сваки Србин мора се радовати, кад угледа овако многобројну Српску породицу, (којих хвала Богу има у Србији доста) јер и тиме се доказује, да ипак Српство има будућности и да ће бити многобројно. Дај Боже да тако буде, а ви Српске матере рађајте децу, јер то је благослов божији и срећа народа који треба да се множи и да буде велики и моћан. После борбе на Витољу. Страшна и крвава борба на Битољу која је трајала непрекидно од 1—2 новембра 1912. показала је огромно јунаштво српске војске. Српски соколови пуна четири дана су стопу по стопу освајала јако утврђене положаје и са грдним жртвама освојили су и у млево сатрли турску вардарску војску. Овде је запечаћена судбина турској сили која је за увекј скршена. Овде је решено и и даље војевање турско, падЈедрена и Јањине. На слици је језовит призор палог јунака остављеног милости и немилости црним гавранима, разривеном земљишту од грозних граната и шрепнела — слика, крвава разбојишта. Манастир Св. Прохора Пчињског. У планини Козјаку том уточишту српских комита, бранича српске сиротиње раје бели се стародревни манастир Св. Прохора Пчињског, задужбина српских краљева из старих времена Око ове свете задужбине, окупљао се народ Српски да се крепи у својој прадедовској вери, а српске комите налазале су у манастиру склоништа. Сад, када су ови крајеви ослобођени од некрста, сијнуће новим сјајем нова стародавна српска задужбина. 00Ф0Ф0®

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад,