Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 36.

У НОВОМ САДУ, 27. ЈУНА (10. ЈУЛА) 1913.

СВЕСКА 36.

О0О

Илустрована Ратна Кроника

4Д0|\ "ГШГ)" ч|0Г

апшЈосшсшп □□□□□□оосипсш 1 □ :сз I 1 □ □ 1 I □ □ 1 -}□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. — ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ 1 0 □ 1 100 1 □ □ 1 □□□□□□□□□□□□□□□апааасша

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Смрт краља Владимира*) од Драгутина Ј. Илијћа МОТО: Прошлост дедова твојих, сећање старох 1 доба, Кандило прислужено над хумком дрвеног гроба А мој Боже и славо ришћанска, Одкад наста на земљи вијека И у Срба вјера уљегнула, Бугарина крстом осјенила, Није мајка звјера одојила, Нити земља јада дочекала, Но што роди госпођа Бугарка, Бугарскога краља Владислава. Крвник бјеше од Бугарске краљу, Он не има Бога нит амана, Ни у души мјеста Христовога; Што му браће породила мајка, Све побио, све је поробио; Закла крвник брата Радомира, Пак му узе земље и градове, Тури на се круну од Бугарске. Но и то је њему мало било, Где је гође вјеру заложио И завјетно братство утврдио, Ту је вјеру у крв обагрио; Ђе не мога на бојну мејдану, Ту преваром земље отимаше. Тако траја три године дана, А кад наста година четврта, Оде поклич кроз сву Бугарију: „Краљ Владислав дворе сазидао,

* У X веку владао је у Приморју (Дукљи) српски краљ Владимир, са престолницом у Скадру. Тада су Бугари већ отели од Грка и Срба један део Македоније и подигли свој престо у Орину. Бугарски краљ Владислав, шурак Владимиров, који је дотле био у завади са својим зетом, измири се с њиме и позове га у госте у свој дворац на језеру Преспи. Да га увери како му никакво зло не спрема, закуне се на Јеванђељу о својој братској љубави и пошаље му као јемца, крст са „часним дрвцетом". Краљ Владимир, не надајући се никаквом вероломству, оде у госте своме шураку, али када је излазио из преспанске цркве бугарски краљ дочекао га и на црквеним вратима убије. Сви летописци тога времена, како српски тако и грчки и латински, говоре о овом српском краљу са великим поштовањем и љубављу; православна црква признала га је као светитеља под именом свети Владимир Елбасански. Њега и данас подједнако помињу у тим крајевима са побожном поштом како Срби иГрцитако и Арбанаси, који га називају: свети краљ.

На језеру у Преспи бијелој, Пак он госте на гозбу сазива!" За дан за два неђеља не прође, Сјетише се гости свиколици, Ударише бубњи и гочеви, Састаше се господа бугарска, Све војводе, кани и кагани. Лијепо их дочекује краљу, Сваког госта за трапезу сједа, Сваком госту робињицу даје, Ја л' Српкињу ја ли Гркињицу, Гости краљу госте одабране, Сваки залог вином заљевају, Сваку чашу пјесмом испраћају, Гостио их три бијела дана, Кад четврто јутро освануло, Поранио од Бугарске краљу, Пак он шета Преспи на капију; Мучно краљу главу оборио, Нити збори ни с ким проговара. Њега пита Асан војевода: „0, мој, краљу, од Бугарске главо; Шта је теби господару драги, Рашта си нам мрко невесео? Имаш свега у двору бијелу; Одкад стоји земља Бугарија И у њојзи ( јерна Татарија, Нико веће славе не имаде Разма једног Владислава краља! Твоји стари земље заузеше Што ђедови твоји не доспјеше, Ти си јунак задобио славно.

Што је земље Грчке и Србинске По пресвјетлој по Маћедонији, Све је твоја притиснула рука; Што је неба изнад царевине И звијезда небу у висине, Прије ћеш их избројат' свијетле Но ли благо у твојему двору!" Мрко гледа од Бугарске краљу, Мрко гледа, мрко проговара: „Мој Асане, моја десна руко, Залуд мени земља и градови, Пусто злато и камење драго, Залуд мени круна од Бугарске И свијетла земља маћедонска, Кад још стоји приморска Србија И у њојзи краљу Владимире! Ја каква је приморска Србија, Све од Драча до Задра бијела, Да прелећеш у крст по свијету, Ђе год звјезда грије и доспјева Љепше земље није огријала! Онђе нема зиме ни снијега Но се дивно љето распучило, А пролеће брда огрлило. Онђе нема ноћи нит облака, Ваздан сунце грије и пригрева, Сву ноћ мјесец над морем свијетли И звијезде око себе збира. А какав је Србин Владимире, Има јунак, Скадар на Бојани, Има јунак море и ђемије