Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 49.

У НОВОМ САДУ, 26. СЕПТ. (9. ОКТ.) 1913.

СВЕСКА 49.

! ^Ојк афјрпз V

Илустрована Ратна Кроника

4рјк <пвг> чЦјИ 7

оппаоааааппопппппаапппа I ћ □ I I 0 □ I I □ □ I апапппоааппоаааапапаппп

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2 —. Г10ЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

ппшЈпаапппаапааЕШпаоган □ □ I □ □ I □ □ 1 □оааапааааааааасшааапаа

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОГИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Ј4з мога бележника — Успомене на Кара-Сули и Килиндир Од Милеве Тодоровићеве учитељице и болничарке

Санитетском возу, који стиже у Битољ онда кад Бугари учинише препад на Криволак и Ђевђелију, нареди 20. Јуна наша врховна команда да иде у Солун где ће да се стави на расположење грчкој врховној команди за пренос њених рањеника са њеног ратишта. И судра дан, 21. јуна, већ смо били у Солуну. 24. јуна, после повратка са Кукуша, стиже наредба њихове дирекције да ће воз да се креЈне у три сата по подне. У заказано време пођосмо. При изласку из станице видесмо да се правац кретања мења. Ишли смо до сад пругом Солун-Дедеагач а данас скопљанском пругом. Нико није тачно знао на коју ћемо страну, све је било увијено у неку тајанственост. Говорило се о некој бугарској комитској чети, са којом су се грчки матрози сукобили, о бугарској војсци која се са Струмице и Дојрана разбегла на све стране. Сви смо имали једну жељу, од које смо ипак стрепели: да нас упуте некуд близу ратишта одакле би смо могли да посматрамо борбу. Али нас брзо жеља напусти кад угледасмо оне ужасе и страхоте које рат за собом оставља. Паљевине на све стране где се борба водила. Ваздух пун дима и смрада. Горе села, њиве и ливаде. У огромном пламену, који је обухватао поља са непожњеним житом, назиремо сенке људи који ашовима бацају земљу у пламен не би ли од њега отргли бар толико колико је потребно да првих дана не остану без хлеба. Колико очајања мора бити код оних бедника испред чијих очију саго- Сла е у Београ у рева ОНО ШТО условљава живот; ОНО Свечана посвета и откриће споменика великом вожду Карађорђу 11. авг. 1913.

чему су жртвовали сво време и сву снагу своју; у шта су полагали велике наде. Али и тај последњи напор њихове снаге остаје безуспешан јер ватра је бивала све јача и жешћа. На местима где су били дугачки редови крстина остадоше црне гомиле згаришта... * У шест сати стигосмо у Кара-Сули. Ту се сретосмо са возом који је из Ђевђелије носио наше рањенике, наше трећаке, који оставише много мртвих и рањених на бојноме пољу али опет задивише Бугаре својим јунаштвом и пожртвовањем. Ту се нађосмо са г. др. Булијем који је био за неко време бугарски заробљеник у Ђевђелији, кога су „браћа" Бугари, које је он на Једрену лечио, опљачкали те је морао у Солун да се снабде разним потребама. Од њега и наших рањеника дознадосмо све подробно о упаду Бугара у Ђевђелију. Још се ни један воз

*