Илустрована ратна кроника

Срт 402.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 50.

Јер не тргну је туђе да отимље, Да сије затор, покоси уљудбе Мирисно цв'је^е зал'јевано Знојем и сузама поколења; " Ни од објести, бојном перуником Таштини глупој злочинске побједе Да вјенча чело, да јој блудно Лице руменилом крви личи; Већ како перо Провидне Одмазде, Да пишеш њиме пламеним словима У књизи Клије, међу зв'јездам\ Праведну осуду свирепости: Развитка вјечна искра над колима, Ко муња преко леднога Хемоса, С Јадрана сину к Дринопољу, С Косова к Битољу осветница.

И кад се диже татарска подмуклост, Потајна змија бијелим орлима На Брегалници љутим зубом Побједне крељути да угризе ; Ти ошину је окатим палошем, И отровне јој зубе поломи ! У крви њаној опра љагу Сливнице имена српског славног. Ој, осветниче, границе Србије Приближио си граници Душана; И докле Вардар шумјет' буде, Пјеваће валовљем славу твоју. Егеја вали, таласи Јадрана, 0 побједниче, на те већ чекају. Да славној српској војеводи Заоре пучином епиникиј.

Славље у Београду: Народ поздравља престолонаследника Александра и храбру му војску.

|4з мога бележника Успомена на Кара-Оули и Килиндир — Од Милеве Тодоровићеве учитељице и болничарке. —

По1рсшо одмах после девет сати. Да би колико толико умирили машиновођу, а и нас, на машини је био један Грк, инжињерски официр. Воз је ишао успорено, опрезно, кроз необрађена и пуста поља, пуна корова и травуљине у којој се налазе остаци још зимушњег рата. Нигде једног дрвета. Свуда, по голим брдима, видимо силуете грчких матроза који стражаре да се ко примакне прузи. Станица нема. У место њих прљаве, мрачне, турске карауле,пуне

војника на којима се, ипак, воз заустављао да сазна може ли даље. Сву ту атмосферу, испуњену страхом и неизвесношГу, сунце, које све сажише чини још тежом и несношљивијом. После сат и по вожње, приближисмо се већ Килингиру. Виде се и свежи трагови рата. Одело, капе, ранци, празне чауре пушчане и топовске муниције, све то растурено на све стране. Задржаше нас подалеко од станице, која је