Интереси српства. Књ 1 и 2

енономсну борбу против туђинзног капитала и пргвлашћа. У том емислу и ми тражимо што скорију измену устава, али ми ипак не смећемо с ума, да би све те красне слободице у првој линији биле од користи само нашој интелигенцији и класи богатој, а народу само у толико, у колико би се наша интелиленција ПСИ слободама збиља послужила за бољитаћ народни. Но ми који знамо, да је наша ћистарија апатична, себична и необразована: ми који знамо, да је наша интелигенција скоро сва у државној служби, дакле несамостална, не очекујемо бог зна шта од њиховог рада и самопрегоревања. Ми, интелигентна ћиФтарија, отворено признајемо да ако ништа, а оно у свом властитом класинском интересу морамо желети што слободоумнији устав, али ми признајемо још и то, да се уставне слободе од владајућег сталежа могу и да злоупотребе, и добро се сећамо да су уставне слободе, које су у модерпом друштву нужним начином класинске, припомогле снглеској богатој класи, да пароду избије својину земље из шака. Ми који знамо, да су паука, књига и новине данас у служби капитала ; ми који знамо, да јето назовинародно јавно мњење махом у истини само мњење богатог сталежа; ми који најпосле знамо, да се слободом штамце и тим уставним слободама у ошште често само Фабрикује жласинско јавно мњење, које се после продаје под Фирмом марадног, — ми, велим, који све том све остале отуд проистичуће мириетлуке скроз познајемо, чисто би, у даним приликама, могли сумњивим оком да гледамона извесне „борце“ за „народну слободу политичку.“ .....

Да закључим. Будећа се паша буржоазија осетила се мушко. Онај део њен, који је у ћистинском смислу најнапреднији, почиње да се бори против бирокрације и тежи — да овлада државом.