Интереси српства. Књ 1 и 2

114

тосподину Фабриканту стакла у Јагодини“) држава не да пара; што оном господину Фабриканту лонаца у Београду држава неће бесплатно да уступи државну зграду, те да тако приватним шпекулантима пуни џепове народним динарима, нити (би можда ви онда кукали, као што сад кукате, што у овој земљи нема добрих трговачких школа, у којима би се љифтарија учила, како да вештије сензалише туђинским Фабрикантима, како да вештије музе народ овај, извозећи сировине, извозећи драгоцени мал народни, извозећи дедовину, извозећи главнину народну и увозећи крпе и ђинђуве, те да од сењерских бакшиша, том приликом испрошених, знда трокатнице по Београду. —

Овим, мислим, да је одношај наш према социјализму и радикализку тачно обележен; да се он обележава и према напредној и либералној партији Опло би излишно, јер се јасно види, из овога што до сад рекосмо, какав би он био. —

Џрема у овој књизи изнесеним нашим економским убеђењима; према горе образложеним погледима нашим на данашње српеке прилике и странке, програм наш може бити само онакав, какав је ниже изложен.

2) То читах у једном овдашњем листу од 21. Фебр. 1885. По тож листу кад би наша држава помагала те приватне шпекуланте у њиховим приватним шпекулацијама, она би, знате, — помагала „народну“ производњу !!!