Интереси српства. Књ 1 и 2

101

Спровине ове земље, са незнатним квантумом нашег рада, утрошеног у њих, то је наша дедовина, то су наша средства и материјал за производњу, то је наша народна главнина. Те сировине не прерађујемо ми у својој земљи, већ иг извозимо, а то ће рећи, ми не живимо од прихода наше дедовине, ма крњимо и трошито саму главнину. Да тај наш народни мал из земље извезе и упропасти, да народ у лику опаше, а себе обогати, био је историски задатак наше трловине п наше буржоазије. Да, производимо сировине; да их извозимо странцима; да једним делом отуд добивених вредности откупљујемо од странаца те исте наше сировине прерађене; да другим делом тих вредности плаћамо државу и бирокрацију, а трећи део да мање више непродуктивно потрошимо, — 70 је био досад наш народни рад.

У том нашем несретничком распикућству помешће нас туђински капитал, туђинска наука и техника, туђинска предузимљивост, јер туђин се спрема да нам на штету нашу покаже, како ваља сировине прерађивати. Ако у ту туђинску школу ступимо, изаћи ћемо из ње као измећари, бескућници.

Српско друштво налази се данас на раскрсници. Може поћи десно или лево. Један пут води та модерном капитализлу,“) други га води рационалној орланизацији производње друштвеним силама.

#5)- У повећем делу, које ћу после овога штампати, објаснићу, на основу научних радова читавог једног нараштаја, суштину модерног друштва; пспричаћу његову прошлост, и показаћу вероватну будућност његову. Нарочито изнећу верну слику сувременог варварства у Енглеској, а читалац ће тек онда потпуно разумети, шта је то модерпи капитализам ; тек онда биће све јасно у „Инптересима Српства“, Материјалистичпа (социјалистична) метода у социологији, којом сам се служио у овој књизи сада, тек ће тамо показати пуну своју снагу при тумачењу појава економских и социјалних; тек ће се тамо видети, да је економска структура друштва у истини реална основица, на којој се темељи сваколика зграда друштвена, и од које зависе све друштвене установе, сви друштвени појмови; тек ће тамо бити очевидно, да то друкчије бити не може, и да су сви остали покушаји да се протумачи општи закон човечанског развоја, остали у резултатима, својим јалови, — јер су нужним начином идеплистичти.,

ИНТЕРЕСИ СРПСТВА 12