Интереси српства. Књ 1 и 2

119

У том друштву опште друштвено богатство огромно је, али је усредеређено у рукама ишчезавајуће мањине. Ту својина не потиче из рада. Богатство

се томила присвајањем туђе зараде. За огромну

масу народа приватна својина поништена је. Радњом закона економских над њом је извршена експропријација. Сваколика друштвена главнина концентрисана је у колосалним, индустриским и земљоделским, произвођачким задругама, под командом и приватном својином приватнит лица. Историски процес заједнице економске, заједничког, кооперативног рада у огромним размерима, фактички је извршен. Капитализам, то је мање више рационална организација друштвеног рада под приватном диктатуром капиталиста, а у њитовол приватном, класинскол шитересу ; колектививам, то је потпуна рационална организација друштвеног рада општим договором, општом вољом, законом, у интересу јавнољл, народном, у интересу свију и свакоза. Колентивизат је негација приватне владе приватнит лица са приватним интересима над друштвеним средствима за производњу. После експропријације масе народа од стране капиталиста, долази, као историска нужност, експроиријација капиталиста од стуранв целог друштва. Негација се негира. У тој фази историског развоја, фази капиталистичкој, налази се данашња Етлеска. Друштво енглеско према друтим друштвима економски моћно је и самостално, али огромна маса чланова његових економски је несамостаљна, потчињена, бескућник је. Ту економску самосталност не тражило ли за народ српски. — Народ један, као српски у првим десетинама годи-

на овог века, у добу цветања породичне задруге, у

унутарњем свом животу може бити економски релативно самосталан. Код њега богатство није у рукама мањине, већ у рукама породица, у рукама народа. Но тај примитивни, породични облик ор-

12

ш