Интереси српства. Књ 1 и 2

СЕ Бе 188

али ако га буде, мора бити несрпсни. У Србији капитализам је одрицање српске народности, српско. политичкоћ бића, а сриска држава, која постоји да то биће брани, развија и снажи, одренла би се своје задаће, постала би излишном, ако не би шнтервеновала у економске одношаје, ако се не би латила организације српске производње. У борби класинској, у борби економских интереса, држава на западу, према данас тамо владајућим економскоанархистичним појмовима, може и даље остати неутрална, или боље и од сад, као м до сад, натшњи“ ти капитализму! Ја српску државу, ако неће да изневери задаћу своју, та је меутралност немоцјКа. У тој разлици измеђ затадне и сриске државне мисије, налазимо ли спвцифично српсњу аржавну мисао. (Е

У ојланизацији српске производње државним средствима, а на темељу народне установе задруге, препорођене ши треиначене прела дуљу времена и народним потребама, према упутствима науке и тешнике, према искуствима осталит народа, мала“ зимо ли не само спас за раднички народ у Србији, "већ тп услов опстанна за Српство.

8.

Производња се организује или реорганизује мењањем, новил комбиновањем постојећиг одношаја енономсних. Против већ постојећег економског оклопа, административне мере не помажу. Политички законима, који се хрше као стакло у судару са цело

друштво прожимајућим економским законима, одноша=

ји економски не мотј се изменити. Пример. Закон о пет дана орања није никаква гарантија против бескућништва. Услови економски остављени су нетакнути, па се тим законом куша, да се нужне и

Па На