Интереси српства. Књ 1 и 2

204

нова апсолутно је корисна по човека и по човечанство са највишег људског гледишта >).

Члан 99. Задруга, као удружење народних радника, не трпи у својој средини нерад, неред и нехат. У њој влада гвоздена дисциплина. Њено је знамење: Рах

и Ред. Члан 100.“

Основна мисао и потоња сврха произвођачких _ задруга та је, да сачува народ српски од бескућ_ништва и надничарства; да отува економску, па дакле и политичку независност његову према туђину; да створи материјално благостање, па дакле и морално васпитање и умно образовање за поједине чланове његове; да спреми земљиште пл услове за истинску, човечанску цивилизацију у Србији; да положи камен темељац великој, моћној и сретној Србији, једном речи, де Србина Фактички учини свесним и слободним. 535

Члан 101.

Увођењем рационалног реда у народни рад не организује се само производња. Економском анар-

59) Пошто еу за цветања породичне задруге наше новчани зајмови били без пкаквог интереса; пошто су ти зајмови чињени без писмених сведоџаба, на часну реч, кредит дакле био чисто личан; пошто се даље зна, како су за цветања задруге Срби из Старе Србије долазили у Шумадију, прималш од задруга сукно,; ово носили у свој завичај, ваљали га у својим ваљалицама, и у пролеће га у Србију доносилит: пошто се зна, да је сукно цоверавано било на поштену реч, а домаћини задружни само у рабош бележили колико еу сукна издали; пошто су познати небројени примери подобног поштења из времена задруге; пошто је јасно и непобштно, да је таква моморалност задругара потицала из два узрока: из материјалног обезбеђења, и чедног, и ако нришмитивног, домаћег васпитања, — онда је очевидно, да је узрок неморалности на првом месту немаштина и неваспитање (запуштеност морална због еиротиње), онда је даље очевидно, да отклањањем тих узрока морал постаје могућним у људском друштву, онда је најпосле очевидно и то, да једна друштвена установа, хао наша нова задрула, базирајући се на моралу, базира се на свим реалном и солидном темељу, што је све, према горе наведеним примерима, потпуно у дуту народа српског,