Интереси српства. Књ 1 и 2

ДЕО ТРЕЋИ

ЈЕ ПРИЗНАЊЕ СА ЦАРСКОГ ПРЕСТОЛА.

У Престолној беседи, којом је 17 (5) Нов. 1881 године отворен парламент немачки, рекао је пар Вилхелм ово:

„Још у Фебруару овегодине дали смо изјавити Наше убеђење, да лечење социјални бољетица не треба тражити једино 9 сузбијању _ социјалнодемократскиг иступа, већ да та ваља још тражи ти у истинском унапређењу бољитна радничког народа. Ми сматрамо за сеојџ царску дужност да ову задаћу скушштини царевине поново најтоплије трепоручило, и Ми би гледали са у толико већим задовољством на успехе, којима је Бог владу Нашу очевидно благословио, кад би Нам дано било, да некада рећи можемо, да сло отачаству нова то турајашна јеметва њеловола унутарњег, мира, а паћеницима већу издашност притомоћи, на ноју они право имају, за собом оставили.“

До године 1848, а но кад што и после ње, Филозофи, мислиоци, народни пријатељи за ове речи цара немачкога били су окивани. Они су чамили по градским казаматима зато, што су у списима својим заступали она начела, која данас цар немачки, пред лицем народа свог, називље својим убеђењем! Колики напредак !

Цар немачки хоће да каже, да тирурфија није довољна при лечењу друштвених болештина;) да с0-