Интереси српства. Књ 1 и 2

скупштинама забрањено било при одређењу буџета. прелазити извесну цифру. н. пр. 30—285—838—48 милиона. (Онда би, ако би приход државни био 50 милиона, а обични расход 38, или државни приход 60 милиона а обични расход 48, претекло око 12 милиона динара, милион дуката! Шта да се ради с тим новцем 2 Могао би се одмах, као сувишан, народу повратити; могао би се задржати и одбити за данак идуће године; могла би се њиме обравовати каква „пепокретна каса,“ итд. итд. Свакојако ваљало би размислити шта би се с тим новцем чинило, и то у толико пре, што би се тај вишак од 12 милиона, по нашој претпоставци о издашности прогресивног данка, понављао сваке године. Оно, до душе, могла би сеи сама та „издашност порезе“ у толико ограничити, у колико има сувишка, али то би онда значило да је у нашој држави све потаман, као нигде у свету. Но како у нас никако није све погаман, питање се само намеће, не би ли се могао тај новац на што корисно употребити. Џа н. пр. на шта 9

Ту скоро установљено је код нас једно ново министарство, — министарство народне тривреде. Ма да је делокруг тога министарства законом одређен, и ма да у том делокругу нема ништа жеобично; мени се ипак чини да наш законодавац није имао намеру да установи једно обично министарство трговине, јер да је то хтео, он би га тако и назвао. Народна привреда значи у нас у најширем смислу народни рад. Наш законодавац јамачно знао је шта ради, нити он под народном привредом може замишљати само трговину, или само индустрију, или само земљорадњу. Очевидно замишља он ту све то, замишља дакле народну свуколику производњу. Такво министарство, нарочито у данашњим нашим приликама и нарочито кад би се закон, који зада-