Интереси српства. Књ 1 и 2

2 с:

пуштено говорити о томе. Продужимо дакле наше претпоставке.

Кад лепо знамо каква нам економска опасност од страног рада и капитала прети; кад лепо знамо. као мудри државници и економисте, да економска зависност доноси пропаст политичку; кад лепо знамо, да готово никакве народне производње у истинском смислу ове речи немамо, онда не видим никаква зла у томе, да држава наша, која је нашла за потребно да установи министарство народне производње, сама узме у своје руке организовање произвођачкиг задруга, не чекајући на приватну иницијативу, као што нању не чекани у тренутку. кад се непријатељ на граници појави. У томе не видим ја зла ни за кога, а видим спас народни, јер ако би ми хтели сачекати да све то потече од приватне иницијативе, дочекали би истина један дан, кад би у Србији била развијена јака индустрија, земљорадња и трговина — али у туђинстил рукама.

Држава организује произвођачке задруге а то ће рећи — закон их организује. На пример, закон наређује: кад се толики и толики број породица са сповобним радницима, или толиким толики број способних радника, удружујући евој рад и капитал, или само свој рад, пријави државној власти и изјави, да је вољан етупити у задругу, и поднесе такве и такве гарантије материјалне и моралне или само моралне, и испуни још те и те услове, те и те Формалности, те тако задовољи све захтеве законске, онда ће држава такву задругу тим и тим начином прогласити као организовану, са свима дужностима и правима те хнове КЕ установе, које ће дужности и права у закону тачно одређени бити. “Лима тако конститунсаним задругама, које ће бројати стотине и хиљаде задругара, са десетинама хиљада хектара земље, позајмљиваће