Интереси српства. Књ 1 и 2

с

МАО

жале новаца и сваки радник радо баца земљорадњу да постане лакеј код неког од њих. Са појавом тих 150 богаташа постаје 150 лакеја, а за земљорадњу остаје само 650 радника.

„Ови радници производе сад за 23950 душа. (3800 пређашњих и 150 пробисвета- богаташа) т. ј. сваки од њих мора да храпи 6:05 човека, а друштво има за сваког свог члана само #13 товара птенице. Нужда је много већа но пређе. Имати место 6 товара на годину само 4, значи да сваки човек сваки трећи дан остане без хлеба или да сваки трећи човек умре од глади. Боље би било не само да ти витезови никаквога ајлука нису донели кући, но да су сви њих 200 погинули у рату. Тако би пропало 200 људи, а сад пропада 1300.

„Овај закључак примењује сена сваки случај, кад народ добија ма какво имућетво на рачуп друтих народа. Имућство, које он добија на штету другил народа, служи на штету њету самол. Сваки економиста казује какав је штетан утицај имала огромпа маса богатства, што је из Америке дошла

Шпанију за време Филипа По п његових наследника. Тек пошто је Шпанија изгубила своје владавине у Америци, па не може да оживи на туђ рамут, но је принуђена да се запила кор У СНЛЕ радом, почиње опа да се опоравља од дугог пропадања, што јој донесе американско благо. Моједини човећ пли чета разбојника коже ла се обогати 190 ђим радол, али цео народ може да одржи п увелича своје имућство само својим радом. Свака околпосте, тоја одвлачи парод 04 овог јединог извора ње#0805 живота , — упропашћава га“ (Чернишевски).

А. Епглеска 2 Зар се ова земља није обогатила туђим радом“ Зар није на све могуће начине сисала крв свима народима, се којима је само у додир дошла, па није ли Енглеска најбогатија на свету 2