Интереси српства. Књ 1 и 2

62

стићи и Народном Банкол под пепосредним надзором и контролом државном, али та организација предита пмала би смисла и могла би постићи своју ељ, само ако би се држава латила организације произвођачкиг задруга, једном речи, ако би се кредитима пародне банке искључно помагала органи: зација троизвођачких задруга, а не приватна гапиталистичка шпекулација, као данас. Но најприроднији, најпростији, најрационалнији п најкориснији начит био би, средства за подмирење једне отиште, ипродне, осивотне потребе тражити у природнол извору њитовом, у порези. У нашим приликама у толико пре, што у нас већ постоји Министарство Народне производње пчли Привреде. Наша је пада, да оп. коренитом реформом уведена систела прогресивног пореза, тражена средства обилато пружила. Ако се реформом порезе, коју је данас наша влада ставила на дневни ред, “) збиља дође до знатно увећапих државних прихода, па се онда лакомисљлено поступи, то јест, не ограничи се једном то непрестано растење нашег буџета, не ограничи 'се државни трошак за обичне државне потребе на један паметан минимул, већ се, живећи без рачуна, онај придошли вишак улудо проћерда можда на подмирење ситнијих потребица без којх се бити може, можда и на некорисне државне радове, множећи број чиновника или повишујући им плате, а можда најпосле пи на сам спољни блесак и бес, онда ћемо према странцу сами себи везати руке, пошто смо бацили од себе оружје, којим смо се могли бранити, а у народу — изазваћемо опасно незадовољство. – Ми данас трошимо годишње на наше обичне државне потребе, т. ј. за нешто мало полиције, нешто мало војске, нешто мало правде, и врло мало

19) Ово је писано пре 15 месеци.