Интереси српства. Књ 1 и 2

64

јест ову у толико ослабити. Но та сума вредности у данашњој анархичној производњи а у рукама једног невештог и економски непредузимљи= вог народа, као што је наш, ни издалека се не употребљује онако производно, како бн се могла употребити, кад би се произвођач у своме раду и предузећу придржавао, не рутине, већ науке, телничке, рачуна, делао дакле рационално. Држава пак, узимајући у своје руке организацију производње, наравно, паштила би се да се, колико икако може, користи свима упутствима, свима резултатима сувремене науке и технике: ониг 12 милиона дакле у рукама прсизвођачкиг задруга били би бескрајно продуктивније употребљени, но данас, у рукама појединаца. Кад би се, према томе, онај вишак на ту цељ- употребио, не само да народну производњу не би ослабио, мего би је огромно ојачао. На против. Ако би се пак обратио на покривање оних обичних државних „услуга“ = омо ба чисту губитаћ за 000 (ну Ор АРНО, ам ____ Џо једној нашој хипотези, странац је донео Србију милион дуката; по другој порез је унео у државну касу милион дуката — а ми знамо да новац, био он у приватној или државној каси, долазио он као предузимачки профит, наследство, рента или као порез, у сваком елучају задржава своју економеку суштину, он је — хуана снага свуда ин на сваком месту. Ми емо даље видели да ни у чијој, па ни у државној власти не стоји, да принатног човека ограничи у употреби свога новца. То је тако. Али државна власт може врло лепо и врло лако у том бити ограничена: па што ће државни новац, порез, обраћен бити, одређује суверено општа воља — закон. Законодавац би дакле решио, да ли ће се онај вишак од 12 милиона употребити на умножење чиновника, на зидане талијанске опере или — на организацију производње.