Интереси српства. Књ 1 и 2

2: (5

Ту нема никакве кубуре, као у случају кад је новац у приватним касама.

Ако би се законодавац изразио за организацију производње, он би тиме показао да зна, од толике је важности по једно друштво %њетов распоред радних снага, који распоред може бити остављен случају, а може бити удешен — рачуном, то јест, друштво људско, као н. пр. модерно, може живети без рачуна, а може живети с рачуном. Да, би нам јасна била значајност пч важност распореда раднит снаљла по рачуну — т без рачуна, износимо овај трећи рачунски пример.

„Узећемо једно друштво од извесног броја радника, па ћемо да видимо, шта ће бити са тим друштвом, кад се у њему радна снага дели на ра= зне начине.

„Рецимо, у нашем друштву има 4000 чланова, од којих су 1000 одрасли мушкарци, који својим ралом издржавају цело друштво. Рецимо да томе друштву треба, једно на друго, 2 товара жита годишње. Рецимо, да сваки радник, занимајући се земљорадњом годишње свега пола године или 150 дана, произведе 20 товара жита. Да се добије 8000 товара жита за 4000 душа, треба полугодишњи рад од 400 радника или годишњи рад од 200 радпига (ми можемо у оваквим рачунима правити оваку замену, јер претпоставља се да истих 400 радника производе осталих 150 дана друге производе, који вреде толико исто, колико и земљоделски производ од 150 дана рада). Рецимо да за друге предмете за јело, који су нужни за здраву, разнолику храну, треба опет рад годишњи од 200 радника. Узмимо толико исто — 200 радника — за грађење и поправљање обиталишта и набављање огрева; толико исто (200) за набавку одела и подмирење других ситних домаћих потреба, које су неопходне. То је све рад, који се троши непосредно за најнужније

пинтрРЕСИ СРПСТВА. 2

ара

те =

за ==

рит и

ОИ ГЕРД