Интереси српства. Књ 1 и 2

66

намирнице. Узмимо осим тога још једну количину рада, који се троши посредно на потпомагање и одржавање непосрелног рада. Рецимо да је за заштиту друштва нужно 50 радника и на друге врсте посредног рада (н. пр. прављење оруђа, пренос итд.) толико исто (50). То је све рад, који је употребљен да се пропзведу предмети неоптодни за живот. Ако узмемо 300 радних дана на човека, можемо лако израчунати колико радничких јединаца треба овом друштву да произведе своје најнужније намирнице. Ево тога рачуна : „Производња жита . , - 200 радника ;

Производња других плота за јело 200 Производња одела и ИЕ домаћих

потреба 0. . „= = -- 200 Производња обиталишта и огрева . 200 “ Заштита друштвене производње : 50 Е Разни посредни радови а Ма 50) .

Свега 900 радника.

„Дакле, за све друге радове претиче само 100 јединица годишњег рада или 100 радника. 900 радника нужни су за пајпрече потребе.

„„Та видимо сад други рачун. У место да почнемо одакле треба, т.ј. од жита и других првих потреба; у место да на друга занимања оетављамо онолико времена — рада – људи, колико нам претиче, пошто су задовољене прве потребе, покушајмо да преокренемо рачун и да размишљамо најпре о томе, који су предмети „пријатни“, која су ужнвања „узвишена“ = и одредимо рад најпре. за њиг.

„Шама треба 1) позориште, за њ треба, рецимо, рад од 20 људи; — 2) концерти, такође 20 људи; — 9) украси од злата и других метала, 40 људи, —- #) свилене хаљине и завесе, 20 људи; ђ) разни друи украси, 20 људи, Свега дакле 120 људи. Но ово је све само за вид п слух, а још