Интереси српства. Књ 1 и 2

69 -

ном снагом, не обзирући се на своје потребе и своја средства. |

„Упоређујући два горња примера, видимо од куд долази та несугласност. У првом случају ми смо започели распоред радне снаге према ше чим — „најнижим“ — човековим потребама; на „више“ потребе остало је само оно, што претиче, пошто се „ниже“ задовоље. У другом примеру задовољили смо најпре „више“ потребе, а за „ниже“ — што остане !

„У данашње време наука о друштву још није потпупо развијен а, с тога по неки могу још доказивати, да је боље уживати слике Рафаилове, — но имати здраву храну. Но целокупни правац данашње науке обара постојано те назоре. Данас се већ у опште мисли, да сиромаштита смеће човеку, те се не може да развије живот. достојан човека. Данашња наука тврди, да „виша“ уживања човек тек онда може потпуно уживати, кад је намирио ОВОЈЕ најпрече. материјалне потребе, да се напр. појези јом или астрономијом човек може занимати успешо и задовољно тек онда, ако је. осигуран од матери-

јалне оскудице. Из тога следује да и онај, коме.

су милији интереси вештине, одлучне науке, сликарства и резарства, филологије и археологије — и тај мора признати, да је боља подела радних снага, која се оснива на материјалним човековим потребама, јер кад је друштво у материјалном благостању, и науке и вештине раз звијаће се с већим успехом, него ли ако материјалне потребе нису задовољене. „Према овом мишљењу, ако 100 људи састављају једно друштво и сви имају потребне угодности, ма немали ни једног глумца, они ће“ имати више представа и бољих представа, по друго друштво, где има 20 глумаца и 60 сиромаха, који су од сиромаштине затупљени. Само кад би људи стекли ма-

и 5

делте

рт,

ШИ 7