Интереси српства. Књ 1 и 2

то

теријално благостање, лако би стекли позориште. Обратно, ако „позоришту“ и подобноме за љубав оставимо у друштву сиротињу и необразованост, позориште, биће рђаво, јер ће тада сав друштвени живот добити жалостан правац. Масу могу прези= рати, али стање ш развиће свију сшалежа у дару“ штву зависи од развића масе; њено образовање показује се ш на учевнима, њена низина — на високит лимностима, њена страдања — на људима, који живе у изобиљу. Развитак наука, вештина, морала, вазда иде упоред с материјалним блалостањем масе.“

(Чернишевски).

Ма да ми у овој расправи имамо у виду само материјално благостање народа, ипак онај, који би нам пресацио, да заборављамо науку, вештину, просвету, морал, не би имао право: јер материјално благостање средство је тима узвишеним свртама човечанства, као што је јасно доказао горњи — и као што га још јасније доказује овај четврти рачунски пример.

„Ако у једном друштву има 1000 људи радника, а земљорадња је у том друштву основана једино на ручном раду и малом газдинству, (као у нас), онда ће у том друштву морати, рецимо "о свију радника да се баве земљорадњом (као што је случајно у ствари код нас) да произведу све земљоделске производе, узмимо, у суми равно 10.000 товара жита. Рачтунамо да они раде 300 дана годишње, а радни је дан 10 часова. Њихов је укуппи рад дакле 20.000 радних дана или 2,700. 000 радних часова.

„Узмимо сад да је у том друштву уведена подела рада, велико газдинство, примена "машина, и у ошште сва друга средства, који скраћују човеков рад. Распоред радних снага извршен је рационално, а радници нису најамници, већ сваколика