Интереси српства. Књ 1 и 2

главнина њихова је заједничка својина (једном речи Ив) је дру штво наша произвођачка. задруга). „Шрема свима горњима изменама и побољша“ њима у производњи, узмимо да сада за саму зем“ љоделску производњу не треба више, но само половина пређашњих радника, Т. ј. 450 И (у друш-

тву има 1000 радника, од којих бо — 900 баве се-

земљорадњом , од овога дакле половина = 450). Узмимо још да 200 радника треба сад за производњу машина (ми ту рачуламо сва средства за усавршавање производње). Сад дакле треба за произвођење 10.000 товара жита само 450 -- 200 = 650 радника место пређашњих 900. Остаје 250 радника слободних од земљорадње. Они представљају 15.000 радних дана или 50.000 радних часова.

„Прву употребу од овог слободног времена можемо учинити, да се скрати радно време свила радницима у друштву од 10 часова дневно на 8 часова (што чини само 540 000 часова). Сад дакле радници добијају дневно два часа слободе, које време могу они употребити на своје образовање. А веће образовање разуме се, још ће више увећати троизводносш рада псто друштва“ (Чернишевски). —

У модерном, капиталистичком друштву, коме је почетак слободна конкуренција, а, свршетак === скономска анархија; ју коме се не производи према реалпим потребама чланова његових, већ шпек улативно према могућим захтевима пијаца, ===). Ол

12) „Ова је цифра узета врло велика. У истини машинском производњом смањује се број радника већма. Кархбаг рели: Мо пачелу Енглеза не треба никад употребљавати човеков рад опде, где се може применити пара (ветар пили водена сената). По садаљ им пенама, јединица рада, урађена човеком, скупља је 6—7 пута, по иста јединица, израђена жавотињеком снагом 4 40—60 пута скупља је но кад се изради паром. каде ос "то паради у ра; дно лане, значи: жавотињека снага скраћује радно време на — ~" према ручпом раду, а машина га екрађуја на МИ == рат екраћује време рада са жтвотшњеком снагом па '-— у. Ми емо дакле могли узети У горњем примеру 140 у место 450.

РГ