Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

_оград, отпоче општа крптика на све п сва. Све је — рекоше — боље

у Бугарској, људи образованији, језик чишћи од туркизма, бугарски добровољци храбрији од српске народне војске п т. д. Тако дође једног дана у Рајан, где ce баш бавпсмо, неки пијани Рус и стаде ужасно грдити Србе, а међу тим до неба узносити Бугаре. Моје бугарске колеге смејаху се пуни злорадости. Узрок беше грдњи то, што је Хорватовић оног пијаницу, као неупотребљива просто отерао. Ово непрестано самохвалисање толико мп се огадило да сам једног дана за ручком отресито запитао: „Па лепо! Кад су у Бугарској п бољи људи и боља земља, за што се ви сад не ослободисте, ви, једини народ, у српској Турској!> Ви још увек стењете под јармом. За што 2“ Огорчен, одох из собе,

Кад је румунска војска поседа околину Плевне, не дочекаше ни нас Бог зна како пријатељски у селима. Зловољан сељак даде ми у Мећки стан. У Муседим-селу (иза Никопоља) напусти сељанка псе на мене, кад ступих у авлију. Ни Руси не прођоше боље. Баш нисам слушао, да се много хвале са бугарском браћом али сам чуо, да их грде.

Што говорите о Ђорђу Милетићу, недостојном брату мога великог ујака, на жалост, јесте истина! Први, 8 можда последњи пут говорио сам са њим 1877, г. у Букурешту, камо беше побегао. Већ у оно дсба он беше одметник, немајући ни мадо осећаја за своје земљаке. Па ипак мољаше он Светозара, да му помогне. Срам га било! Нека бар побугари и своје поштено име.

Право имате, што кажете, о српској недотупавности. Док на пр. наши Румуни за своју, готово већ изгубљену браћу у Макелонији, приносе жртве п с приватне пи од државне стране, дотле се у Србији ама баш ништа не ради за браћу, која стоје на кућном прагу. Новинарски чланци, песме о цару Душану и Косову пољу и два три глупа консула не могу ништа створити.

Крајова 7. фебруара.

Поручпо сам Хронову брошуру, да се са њом изближе упознам али судећи ло некој критици y Revue‘ могу оденити, да Хрон баш није велпки познавалац историје балканских парода. Ну на послетку и сам признаје, да Македонци нису Бугари. Оно што Шопов пише управо је смешно; по њему је половина Србије бутарска. Пирот, Ниш, Врања, па чак и Призрен су бугарски крајеви ; а тако исто п окрузи: књажевачки, зајечарски, алексиначки н Крушевачки. Е, баш је већ превршитло! 1876. г. бавих се више месеца у тим окрузима, али не нађох ни трага од 6бугаризма У Алексинцу п Ћуприји беше доста бегунаца из нишке околине. Из чешћег разговора са овим људима не могох разабрати бугарски нагласак. Моји бугарски другови из амбуланције врло се тешко споразумеваху са тим људима Шопов се такође позпва, на Убицинијево дело ,, Les Зетђез де Титаше“. Рале 1865, Убицини