Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

49

служила за основицу знања — или боље да кажемо незнања о Македонији и Старој Србији, да су ти путници толико обмањивани, те нису могли прозрети ни за читаве недеље дана свога путовања, којој народности припада становништво оних крајева. Па ипак је било тако, о томе, судећи по Гопчевићевом делу, нема сумње И не осврћући се на то, што је сва критика похвално пестакда његово истинољубље и његову објективност; и не гледајући на то, што он својом часном речи јамчи, да он није намерно ништа изврнуо, што би могло кад тад служити поводом, да он изгуби свој књижевнички глас и своју част; и не обзирући се на све околности, товоре мпогобројни докази, које је изнео за исправност његових открића. Ови су пас докази потпуно убедили, те нема

сумње, да велика и дивна етнографска карта — која је, да узгредно споменемо — ремек дело нашег Ц. 6, војно-теографског завода — у свему одговара Фактичком стању оних крајева. Та кад

Гопчевић не би био ништа друго издао на јавност, сем те карте то би он (исправивши ђенералштабну карту на 2000 места) већ тиме стекао велику заслугу за науву. Ово је дело Гопчевићево прави камен-међаш у орпенталној књижевности, те буд je најважније, које је до сад о истоку изашло, то ће оно још дуго времена бити нашим најпоузданијим извором о Македонији п Старој Србији,

„Цегамзсћез Сетгајђан “ (Литерарни Централни Лист, Лајппиг): Књига од несумњиве важности за етнографију балкапског полуострва и зало такође од политичког замашаја, Искуства, која, писац излаже живахношћу и богаством претстављања чине утисак природне истине. И сам је референат на Вардару констатовао важни факат, да се народ, истина издаје за Бугаре, али даон то своје убеђење исказује на српском језику ида све разуме, што му се српски говори, док, на против, ово није случај у Источној Бугарској. Исто онако, као Гопчевић, разговарао јен реФеренат са људима U3 оних крајева, о њиховој народности, И за то имамо довољвог ослонца, да можемо њихова пзлагања, која товореу корист српског народног племена, сматрати с етнографске стране, са потпуно поуздања. А ово је, кад се упореди са досадашњим излагањем Летана, Киперта и других, од великог замашаја. Па пошто Бугари говоре о Макодонцима, као о својим саплеменицима, који стењу под туђим јармом и који чезну за ослобођењем, то је европско јавно мнење с тим мање могло 3амишљати, да се у Македонији махом говори српским језиком ида се у њој српска песма ори, пошто су Срби увек били неми суседи Македопаца. Држино, да је Гопчевић ово доказао. Није пас можда опчарао занимљиви начин претстављања, да овоме делу приписујемо толику важност Ову важност нарочито доказују многи примери из језика, статистика и при-

4