Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

55

колико извинити. Он полаже мало више тежине у пробитке свога племена. У главном, његов је суд уместан, по некад оштар“ али праведан толико, да се он чак не плаши, кад устреба казати петину у очи својим сопствепим земљацима; околност која писцу служи на част, јер ништа није тако одвратно, као онај неки „етнографски шовинизам“ Гопчевићева Македонија сме се такође назвати савременом књигом, јер у Њој се нађе многа исправка Факта, и података, који до сада беху криво претстављени ; а у псто време налазимо у њој доста новости. Особито интересно и важно је дело Гопчевићево за то, што он пма своје оригиналне назоре о људима и крајевима и што се понекад управо оштро житоше ово или оно. што није на свом месту. Овакви преступи морају се опростити Гг. Гопчевићу, имајући на уму, да на поштено мисли.

„Воћетја“ (Праг). Писац је читавим низом дела о балканском полуострву стекаоиме најтемељитпијег познаваоца пстока. Народни обичаји и навике, као и народне песме које су бугарски најамници ради побугарити, напослетку македонско наречје српског језпка: све ово јасно доказује да становништво махом припада српском иародном племену. После путописа у коме је садржан читав низ интересних описа земље и народа оних крајева прелази Гопчевићна По део... x T. à. Y целом претстављању изражава се велика и јака одрешитост пишчева, који не само да каже прави истину у брке својим претходницима путницима, него и Србима, Бугарима и њиховима државницима.

Internationale Revue über die Armeen und Flotten‘ (Pareuos) Становниди Старе Србије и Македоније махом јесу Срби. Претстављање овог одиста изненађавајућег етнографског открића, сачињава садржину овога пажљиво израђеног, картама и богатим украсом од слика снабдевеног дела.

Читалац нека не заборави, да се овде рг о томе, да се савлада и обори уображење, да у дотичним _ срајинама живе Бугари, мишљење, које се могаше само наводом нсоборимих доказа разбити.

Писац располаже богатим доказним материјалом, прикупљеним у најтежим приликама, који би могао постати и досадан, да није зачињен интересним, кад што и врло хумористичним саопштењима, И ми се слажемо са г, Гопчевићем, да ће се решавање псточног питања излећи из будућих догађаја у Отарој Србији и Македонији

Његово излагање изгледа, да је од највеће важности, јер п истражна путовања Лежана, Барта, Каница о поменутим земљама у историјском, земљописном и топографском погледу заслужују признања, а оно се оно не могу сматрати за меродавна у етно-