Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)
„Сунце зађе али опет изађе, После ноћи бијели данак дође.“
Овако тврђење поричу само они мудри државници и грађани, тија, је памет равна оној памети, која мисли, да би уништила радњу вулкана, ако би порушила, затрпала, поравнила п уништила брда: Везув, Етну, Еелу пи друге ватрометне горе.
Они незнају пли неће да. знају. да тирјанска сила и тирјанска средства могу само поједине покретаче одстранити или сатрти п поједине појаве за неко вријеме зауставити; али квасац који леже, рађа и развија опозиционаре, револуционаре пи револуције, остаје у људској историји неуништив, вјечит, као молекилипатоми, као снага и материја у природној историји — све донде док се управ љачи друштва и само друштво непостарају, да строто научним путем и човечним начином изнађу и одклоне повод — узроктим непријатељским и крвавим појавама и догађајима друштвеним. (0 тога је неопходно нужно, да и државници усвоје ону научну Дистервегову изреку, која вели: „Добар учитељ и васпитач —- а ми ведимо и добар државник — нетреба да се брине како ће каштиговати, него како ће урадити да небуде каштига.“
Сва дојакошња државна п црквена господа негледаше и неистраживаше никаквих узрока, ни из научних ни из обичајних закона, да сазнају прави узрок п корјен, који рађа и развија преступнике, одметнике и бунтовнике. Они виде п знају, да ниједан човјек на свијету неказни свој трбух шибама ни другим каштигама, зато, што кадикад кврчи, завија, боли и друге нереде у тијелу и ван тиједа чини; него сваки мало поле паметнији човјек итро пистражује и испитује оне узроке, због којих је трбух свој пријашњи мирни поредак пореметио; па брижљиво ради да ту реметећу, у3буњујућу појаву удесном храном, нужним одмором и погребитом топлотом утоли пи одклони. Таква државна метода, таки државнички начин пословања, учинили би више користи народу п човечанству, но све свирјепе жестокости полицаја, апсана п бајонета.
Ово ће потврдити сви научари и паметари на свијету. И чувени Францесви научар Кетле врло основно пи научно тврди, до се не само бунтовници и буне, него да се и сваколика остала зла и злочинства“) чине једино због неправедне друштвене ор ганизадције и неувиђавног поступања оних што друштвом људским управљају.
з) Ево како се Кетле о томе изражава: „У колико друштво, Силом своје ортавизације и својих нарави, управља и опредјељује радњу људску, у тодико је само друштво криво за сва зла, која поједине личности, индивидује чине. Кад бих ја нешто, вели Кетле, проколао једно вече калдрму испред моје вуће, па бих сутра дан чуо, да се више њих људи скрхало поћу преко тог јаза и камења, би ли се могао томе чудитиг Није ла тај случај сасвијем природан и неће ли се он понављати сваке ноћи, докле тођ стоји прокопана, калдрма 2 И би ли било лепо од мене, да се тада претварам и перем руке, да нисам ја тој несрећи крив, и да је сваки био слободан да иде куда, хоће, па зато не био баш туда ићи, или, кад је туда ишао, био понети Фењер са собом“ И
=
= =