Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)
10
који су изналазили злоупотребе п неуредности, показивали их свијету и предлагали срества да се зло уништи и да се у боље стање пређе.“ “)
Други инглески научар и државник Стјуарт Мил вели у својој књиги „О слободи“: да су највећи добротвори друштву они људи, којп се противе постојећем поредку и који се противу њега. боре, а, то су они, које обични свијет п господа зову „особитим (орпгиналним), претераним и Фантастичним (усијаним) главама. Без таквих људи, друштво људско постало би као усмрђена п упрвљана, баруштина.“ Дакле ово говоре научни н државни претставници (аукторитети), којима ни за један нокат невриједе она господа, која наше разлоге п предлоге оговарају п гоне.
Ако ли су поменуте штудије за државну господу тако тешке, онда нека се сјете обичне историје, коју су они у школи учили, па ће видити из ње да власници и силеџије свјетске не могоше кроз сво велико историјско доба, са свима својим државним разлозима, ни „шреступнике“, ни револуционаре, ни револуције, ни остале невоље народне да униште. А боме ондашњи државни разлози нијесу били лакши од садашњих. За то историја сведочи, јер поред садашњих државних разлога: поткупљивања, затвора, робије, прогонства, вјешања, стријељања п осталих омањих мука при испитивању, били су још у старо варварско доба и ови: шибе, кврге, вјешала, сгарпшта, залеђивање, морење од глади и жеђи, растрзање с коњима, бацање у разјарен угријани престо, печење појединих удова на живом тијелу и нагоњење да то једу приврженици пред очима полумртвог револуционара, ударање жига на чело, осјецање носа пли ува пли ма које друге части тијела ; — затим вађење очију, пребијање костију, одкидање коже п меса, чупање језика пз живог човјека ит. д. ит. Д.
Сва та варварска, срества, пред којима ће се потомци са ужасом гнушати п све већма на освету распаљиватп, била су употребљавана од државне н црквене господе противу простих пи научних бунтовника, све до велпке Француске револуције, то јест, до самог свршетка, прошлог вијека. Тим су мислила господа да поправе п усреће народе и човечанство! Грозна логика мудрости п поштења !
Па шта 2 јесу ли државна и црквена господа кроз толику просторију исторпјеког доба, таким јаким пи уништожавајућим разлозима. државним, уништили своје противнике, то јест, противнике неправедног друштвеног постојећег поретка п уређења п владајућих заблуда 2
Сувремена историја свјетских догађаја отворено сведочи, да државници таким ужасним државним разлозима, не само што нијесу уништили преступнике и револуционаре, него шта више ови су се данас више разгранали п умножили но икада прије. Јер тбк историјског п културног напредовања, п струја напредних народних захтјева иде и мора шћи својим историјским путем, исто онако каомл валовити ток сваке друге ријеке. Чим се ко усуди да том току на
11) Види Бекл: »Историја цивилизације у Инглескојк у руском преводу књита |. страна 202.