Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

12

гоше отклонити швајцарске буне п немачке сељачке револуције, које су скоро као п велика сранцеска револуција учиниле читаво море од проливене крви угњетачке, што је било у шестнаестом вијеку, то јест прије 350 година.

Султански Фермани, паше, солдатија и осталп државни апаратп, које опуномоћи „премилостиви“ владар, да могу у име његово презирати, апсити, прогонити, вјешати п сатпрати све што дише напредним и слободним духом, не могаху ерцеговачко-босанске револуције зауставити. Није им ни то помогло, што су у „маоше ој револуцији,“ '') 1834. год. толико бунтовника уништили, да је у Бањалуки као што вели народ међу објешенима 40. глава „Петара“ било, то јест, оних којима је било пме Петар.

У наточ свему томе, народи су подизали револуције п више мање обаралп постојећи поредак и угњетаче своје. Једина је несрећа, била код свију узбуњених народа та, што ниђе готово нијесу могли уредити друштво према својим потребама. То је било, прво, због тога, што народи још нијесу били доволно свјестни, и друго с тога што је народ повјерљив, те повјерује лепим обећањима, побјеђених угњетача пли неких других препредењака, па пх опуномоћи да они уреде п удесе нове уредбе п законе. Господа наравно кројпла су законе, који ће за њих угодни бити, а на народне потребе мало се освртало. Они су мало помишљали да се народ није крвавио, да само промјени једну господу и да постави другу, него да промјени несрећно и теретно стање на срећније п напредније. На мјеста догађало се је, да народ сам собом заиста праведне п срећне уредбе оснује, али тиранија тада похита са свију страна са леглонпма плаћене, глупе солдатије п на скоро томе спасоносном зачетку учини крај.

У опште узев суштина, језгра угњетавања остајала је, а само се је Форма мијењала. „Добит је, до душе, ппак доста велика, јер су нове уредбе бар допуштале мало слободније говорити, писати и раАпти, те је кроз то пи кроз многе умне п крваве револуције унапређена култура п прогрес, и више развијена свијест о човековом праву и достојанству, о правој човековој срећи и напретку: те сада напредни умови п истински пријатељи народа знају, како треба уредити друштво, па да у њему влада истинита правичност п срећа за. свеколике чланове његове.

Напрпјед наведена Факта са осталим многобројним историјским датама уче нас, да нико нема ни пута ни права, стајати на пут духу напредног времена и духу народних захтјева, Јер напредније идеје, напреднија умовања, нити су била нити ће бити тако звана. „фантазија“ појединих тако званих „занешењака“; него и првом друго јесте п остаје чисти продукат историјског рада свеколиког људства, продукат прогреса п дивилизације, и израз народних жеља и

5) У Босни између Бањалуке п Старе-Градишке постоји мјесто Маошка, која се састоји из више села. Поменуте године народ тог краја подигао Је буну противу спахија, пак почем се није учинила ваљана спрема, наскоро је морала угњетачкој сили подлећи недобив никаквих олакшица,