Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

тари чвршњи су у вјери мухамедовој п од самих Арапа и азијских Турака. Пословица босанска вели : „нема Турчина без потурчењака.“

Хришћани су говорљивији и бржи у говору од Мухамедоваца. И у тишини говора хоће да представи господство.

Мухамедовца, је ријетко видити да проси. Најближи сродници или џемат (општина) прима сиротињу и издржава о свом трошку. Мухамедовци држе, да просјаштво понижава достојанство п оног који проси,и општине и породице пз које је просјак. Код Хришћана. има, прилично просијака, ма да не толико, колико у другим државама јевропским.

Мухамедовци су досад били у овим покрајинама, а тако п у Србији, далеко оданији пријатељи занатима п народној индустрији, него Хришћани обију вјера. До душе и Хришћани у Мостару имали су оданости према занатима; ту сваки младић прво изучи неки занат, па тек доцније ступа у трговину или коју другу радњу; јер „занат неда човјеку пропастн,“ веле они.

Да-ли су Мухамедовци и прије, но што су се потурчили, у томе првенство имали, о томе из историје ништа незнамо. (За наше историописце то су сићушне ствари. Онп се баве крупним стварима: тоспоштином п њиховим повељама п житијама, вијенцима и дијадемама, владалачким, ди се је родио и гди је умрео Немања ; достојанства. ср. цркве итд. итд.) Еле како му драго, видимо да сада Мухамедовци заузимају прва мјеста, и главну улогу играју у свима занатима, који су од неопјењене вриједности за народ. Они су у томе толико пред Хришћанима, колико су православни у трговини п шпекулацији пред њима п католицима.

Босанци имају своју домаћу индустрију. Они су готово и произвађачи свију онпх најпречих намирница, које су им за живот потребне. Они су мутавџије, што праве од костријети разне покровце, врећицеи друго ; сарачи, кујунџије, калајпије, пушкари (туфекпије), табакџије, папуџије, брдари (што праве брда за ткање), мумије (сапунпије) п друге занатлије.

Ову пндустријалну домаћу кудтуру Мухамеданци су највише подржавали п развијали до данас. Доста вјештп ковачи, асурпије, колари, лончари и дунђери били су Хришћани као пони. Солни мајдани у горњој п доњој Тузли а п гвожђани мајданп већином су били у рукама мухамеданским. Босанци свете занате раде доста споро, ал поштено, поуздано п трајно.

У Бугарској п Малој Азпји поданици Турске производили су и обрађивали индустрију далеко напреднију и савршенију но Босанци п Ерцеговци, који спадају на земљиште хришћанске Јевропе. _

Сточарство је у Босни п Ерцеговини било јако развијено. У овоме су Хришћани напреднији од Мухамеданаца, По званичном извјештају год. 1878. сама Босна овако је у томе стајала: говеди је било 500.000: коња 165.698; оваца 1,814.953, коза 568.752:; свиња 196.768 ; бивола око 2000; матараца п катураоко 1000. Овепошљедње марве било је нарочито много у Ерцеговини, у Босни мање.

Шљива је сушено годишње 22,000.000 ока. — Читаоци нека.